Почетак » Живот у Пожаревцу » Образовање и култура
 

Галерија Милене Павловић – Барили

Галерија Милене Павловић-Барили у Пожаревцу смештена је у њеној родној кући и пружа могућност посетиоцима да разгледајући њене слике упознају ову изузетну жену, сликара, песника надреализма, између два рата, једну од најинтересантнијих личности уметничке Европе тог периода.

Милена Павловић-Барили (5. новембар. 1909. Пожаревац — 6. март. 1945. Њујорк) је била српска сликарка и једна од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два рата.

На свом уметничком путу Милена Павловић-Барили студира сликарство у Београду (1922-1926) и Минхену (1926-1928), а узор јој постаје сликар Де Кирико (по угледу на њега делови платна остају ненасликани). У Београду излаже 1928. Сликарски симболи су јој између сна и јаве, женски сетно љупки ликови, велови, крилати младићи на штулама, антички стубови, Венере без руку, харлекини, бисте, лепезе, птице, а касније у њеном трећем, прелазном периоду и симболи дискретнијег надреализма. Године 1930. напушта Југославију и наредну деценију проводи у Шпанији, Риму, Паризу и Лондону, где се дружила и излагала са европском уметничком елитом (Жан Кокто, Андре Бретон). Тада улази у нову, прерафаелитску, у ствари романтичарску школу, окренута више прошлости него садашњости, те постаје представник надреалистичког или матафизичког романтизма. У Лондону излаже 1931, а у Паризу и Риму 1932. Августа 1939. одлази за Њујорк, где је живела све до своје изненадне и преране смрти 1945. У САД је поред сликарства радила на комерцијалном дизајну за модне журнале.

За живота је урадила преко 300 радова, пуно скица и цртежа. Многа платна су јој у кући-музеју у Пожаревцу, Музеју савремене уметности и Народном музеју у Београду, као и у Риму.

На Милениним сликама се углавном појављује једно лице, „лице саме уметнице“, овалног, мирног и по мало мистериозног израза. Милена је била лепа, а њене слике су личиле на њу.

Галерија је стециште, не само највећих савремених ликовних стваралаца, већ и туриста који у великом броју сваке године посете ово чаробно царство слика, посебно за време одржавања бијенала ¨У светлости Милене¨- ликовне манифестације која окупља учеснике из земље и иностранства, из оних дисциплина које су биле заступљене у Милениној уметности: сликарство, цртеж, костимографија, сценографија.

Миленино писмо мами (3.1.1943, Њујорк):

Драга моја мама… Најлепши залазак сунца је у нашој башти у Пожаревцу. Људи мисле да сам ја само у прохујалим временима тражила образце за моје слике, а оне су се појавиле из залеђености мога детињства за траве, облаке, птице, лептире, за наша поља и шумарке… У мојој машти су се сјединиле наше приче о вилама бродарицама, које си ми ти казивала, са песмама Валерија, а поломљене римске скулптуре и саркофази, које сам са одушевљењем и дивљењем гледала у археолошким налазиштима код Пожаревца, водили су ме до визија Ботичелија и Де Кирка.

 

Подели са другима: Facebook Twitter