Град Пожаревац се још једном спомиње у позитивном контексту у светским медијима овога пута то је на сајту Друштвено-политичких новина „Председник“.

Ближи се годишњица обележавања 15. октобра дан на који је Пожаревац ослобођен у оба светска рата. На простору парка Чачалица налази се Спомен костурница палим борцима Црвене армије, који су погинули у борбама за ослобођење Пожаревца. На том простору су пре 50 година посађене 441 садница бреза, у част погинулих црвеноармејаца колико их је и погинуло на овом простору.

Ове године поред обележавања 50 година од садњи бреза, обележава се и 55 година од откривања споменика борцима Црвене армије, 10 година од рестаурације, односно поновног сађења бреза (300 бреза се осушило као последица бомбардовања 1999. године) и братимљења Пожаревца и Волоколамска и 550 година од првог спомињања Пожаревца у турским књигама.

Град Пожаревац је припремио богат културно-уметнички програм за прославу 15. октобра на коме ће поред бројних званица гости бити и из Русије, тачније Волоколамска, Москве и ветеранских организација из те државе.

Преведен текст са сајта „Председник“ из Русије можете прочитати у даљем тексту или на линку http://www.prezidentpress.ru/news/4850-o-chem-shumyat-berezy-na-chachalice.html

О ЧЕМУ ШУМЕ БРЕЗЕ НА ЧАЧАЛИЦИ

Осмог септембра 2017.

Тагови:

Новости, Закон, Председник, Политика, Русија, Армија, историја Русије, Народ, Култура

Једиствен, ван предела Русије, меморијални парк у част руских ратника попуњен је Алејом Славе. Постоји у српском граду Пожаревцу, неких осамдесет километара од Београда, уникатни парк бреза, засађен на брду Чачалица у сећање на погинуле војнике и официре Радничко-сељачке Црвене Армије  у Југославији у време Другог светског рата. Тај, ван наше држае, јединсвен комплекс посвећен подвигу руских ратника, постао је најсветлији симбол пријатељства руског и српског народа. Врло брзо ће он, 15. октобра прославити свој полувековни јубилеј и допунити нову Алеју Славе.

После ослобођења Пожаревца од фашистичких окупатора , 15. октобра 1944. године на Чачалици су , у братској гробници, били сахрањени остаци војника и официра РККА (Црвене Армије), погинулих при ослобобађању града , али и мрлих од рана у околним болницама. У октобру 1962. године крај братске гробнице подигнут је и свечано откривен споменик.  На њему се налазе речи: “ Херојима руске Црвене армије, палим зха слободу братске Југославије. 15. октобра 1944. године“. Пет година после тога, поред братске гробнице појавила се млада брезова шума.  По словенском обичају у сећање на сваког погинулог борца саде по брезу. Већина тих црвеноармејаца позвана је на фронт од стране војних власти Подмосковља, зато је и решено да се саднице довезу из њихове постојбине. С таквом иницијативом југословенски новинар Драгослав Богдановић Буцић обратио се совјетском писцу Борису Пољевовом који је ту идеју ватрено подржао. Уз сарадњу са херојем Совјетског Савеза, борбеног пилота Алексеја Маросејева у Пожаревац су довезене саднице бреза из подмосковског села Поварово у реону Волоколамска. По броју погинулих то је била 441 садница са техничком резервом.  Југословенски ученици, студенти, радници, војници, три дана су садили руске брезе у своју родну земљу, а свечана церемонија завршне садње догодила се 15. октобра 1967. године. Једну  од тих бреза засадио је и легендарни совјетски певач Марк Бернес.

Саднице су се примиле.  Како сматрају српски завичајни кустоси, земља под сваком брезом  била је у току борби заливена од трећине до половине литре ратничке крви.  Примећено је да су листови на том дрвећу листали по месец дана касније него на балканским брезама: генетско сећање им није дало да забораве своју постојбину. Стабла многих бреза годинама су се раздвајала, рачвала и умножавала природно. Људи су их сматрали симболима два народа – руског и српског, са заједничким кореном.

Тако је створен, јединствен у свету, “жив“  споменик у коме централно место не заузимају мрамор, бронза или гранит, него брезова шума, посађена на вечно сећање и за покој душе словенских бораца, а коју пажљиво Пожаревљани чувају. Будући да се затекла на гостовању у Пожаревцу у мају 2007. године и сазнавши да је, као резултат варварског бомбардовања Југославије 1999. године услед зрачења и испарења после бомбардовања петрохемијског комплекса у Панчеву, пострадао већи део брезове шуме, позоришни радник и продуцент Надежда  Кузина покренула је међународну акцију за обнову брезове шуме. Акцију су подржали јавне и државне органиације обе земље.  На  дан меморијалног комплекса, 15. октобра 2007. године у Пожаревац је, на молбу житеља града, из истог расадника, Поварова, као и пре четрдесет година, стигло и посађено 300 бреза као замена за свело дрвеће услед бомбардовања.

У свечаној акцији нове садње учествовали су представници амбасада Русије, Белорусије и Украјине, делегација Волокомамска, руководство Руског центра науке и културе у Републици Србији (Руски дом) и бројни грађани, ветерани, и некадашњи горани. Да би све брезе биле засађене у једном дану, укључили су се и војници Војске Србије. Једну брезу засадио је и легендарни певач и композитор Ђорђе Марјановић, звезда југословенске естраде од шездесетих до деведесетих година. Када је он долазио код нас на гостовања, било је немогуће добити карту. Он је много урадио за учвршћивање и овековећење сећања на погинуле совјетске војнике у Србији који су сахрањени на гробљу у Београду. Још једну своју брезу, као и четрдесет година раније, посадио је новинар и историчар Драган Богдановић – Буцић, градитељ и чувар, одржавалац тог меморијала. Брезу је посадила и аутор ових редова. Руска делегација положила је венац на оближњи споменик српским ратницима и невиним патриотама. Служен је и парастос, грмели су и плотуни почасног вода, као и празнични ватромет.  Препород брезове шуме постао је тако међународна хуманитарна акција која је симболизовала пријатељство наших народа.

Ми смо веома захвални и одајемо признање нашим , српским пријатељима за гако осећајно, благодарно одношење према подвигу наших бораца, ка историјском памћењу, ка Русији. Веза времена и поклолења у Србији је веома осетљива. Срби памте да су им Руси, не једном, помогли: и у ослобађању петовековног турског ропства, и од немачко-фашстичког јарма, и подржали разрешење косовског конфликта. За прошлих десет година пријатељски односи међу нашим државама обогаћени су новим искуством сарадње. Све ове године парк-мерморијал на Чачлици налази се под сталном бригом Срба. У предвечерје овог јубилеја патриотске организације Русије, под иницијадиво Међурегионалног координационог Савета

идустријалаца , привредника и предузетника заједно са руководством Града Пожаревца, договорили су се да реализују међународну акцију – на Дан ослобођења Пожаревца од фашистичке окупације, исказати поштовање сахрањенима на Чачалици, како црвеноармејцима, тако и српским патриотама, одајући дужне почасти херојима. Предстојеће свечаности несумњиво ће дати замајац још већем јединству наших народа и јачању пријатељства између Русије и Србије, показујући тако растресеној и пригушеној европској расправи и друге моделе међународних односа и “народне дипломатије“ којима је циљ сарадња, добросуседство и свет без ратова и насиља.

Лидија Кудинова.

10 септембар, 2017