Почетак » Актуелно
 

Обележено 25 година од поновног покретања рада Кола српских сестара

Свечаном академијом у Градском здању Коло српских сестара у Пожаревцу, обележило је 112 година од оснивања и 25 година обновљеног рада. Додељене су захвалнице и признања свим добротворима који су помагали и учествовали у хуманитарном раду ове организације.

Захваливши се свима који су удружење свих ових година помагали, председница Кола српских сестара у Пожаревцу, Јасмина Живковић је истакла да је најлепше можда осећање када после свакодневног рада и обавеза, дођемо кући знајући да смо некоме учинили нешто добро.

„Наше мало може бити много за онога који нема ни мало. Имајући то осећање у души, носећи га кроз свој живот постајемо богатији, а ми данас заиста имамо више разлога да будемо радосни. Први и највећи разлог јесте што смо овде сви заједно и што делимо то заједништво доброчинства, што чувамо и проносимо мисију Кола српских сестара већ више од једног века“.

У име града присутне је подравио председник Скупштине Бојан Илић и рекао, да је историјат Кола српских сестара пун тешких тренутака који су кулминирали готово педесетогодишњим престанком рада, али оно што нико не може оспорити је њихов допринос јачању српског идентитета, али и помоћ угроженима коју су пружали и пружају без обзира на национално и верско опредељење унесрећених.

„Та помоћ била је непроцењива током Балканских ратова, као и Првог светског рата али и у међуратним периодима када се Коло српских сестара бринуло о свима онима којима је рат узео готово све. Храбро држање и пркос који су ове жене показивале у тим тренуцима, али и онда када им је током Другог светског рата и у комунистичкој Југославији забрањен рад, учинило је да оне које се одлуче да наставе њихов рад буду жене посебног кова. Такве жене, високо образоване са израженим осећајем за хуманост, поново су се организовале тек пола века касније, а ја, као представник града сам поносан на подружницу ових посебних дама у Пожаревцу, које својим радом и активностима показују да су достојне наследнице Надежде Петровић, Делфе Иванић, Савке Суботић и осталих дама које су 1903. године започеле коло које својом игром поново дотиче оне којима је помоћ неопходна“.

Коло српских сестара у Пожаревцу је 11. јануара, 1992. године обновило рад уз подршку СПЦ. Како је данас речено драгоцени савети постовање и преко потребан благослов увек је са радошћу долазио од стране Владике Игњатија Мидића и његових сарадника.

Његово преосвештенство Епископ Пожаревачко Браничевски др Игњатије обраћајући се присутнима навео је два разлога радости свог присуства на данашњој свечаности:

Први разлог је што Коло српких сестара, подружница у Пожаревцу, уствари отеловљује јеванђељску поруку, Хирстову поруку свим људима, коју је он изразио речима:
„Када овим малима учинисте, мени учинисте“. То су уствари завршне речи његове поруке кад каже: Гладан бејах и нахранисте ме, жедан бејах и напојисте ме, гост бејах и примисте ме. То уствари Коло српских сестара својом делатношћу отеловљује јеванђелску поруку. Још је важније што Господ каже, зато што је он овим речима учинио човека, сјединио га са Богом, учинио га вечним бићем не више пролазним, него вечним за шта се треба жртвовати. Сва бића су за вечност створена.
Други повод моје радости што сам данас овде са вама, је то што је обнову рада подружнице кола српских сестара иницирала наша Епархија 1992. године. Због тадашњих времена, будући да је било више него потребно, да ово Удружење почне поново да ради. Знате каква су времена била и каква је била стварност у Србији и на просторима где Срби живе у бившој Југославији“.

Поводом 25 година од обнављања рада и 112 година од постојања Кола српских сестара Епархија Пожаревачко Браничевска доделила је Архипастирску Грамату, као захвалност подружници Кола у Пожаревцу.

Данашња свечаност била је прилика да Коло српских сестара у Пожаревцу уручи повеље и захвалнице добротворима и дародавцима који су помогли ову организацију.

Пригодан програм припремили су Градски женски хор Барили, професорке музике Марта Благојевић и Љубица Миладиновић и хор ОШ „Краљ Александар I“.