Светосавска традиција је српско надахнуће

На Светосавској академији у Брадарцу, по традицији једној од највећих у Браничевском округу, тринаестој заредом, окупили су се мештани овог села са бројним пријатељима и гостима, славећи првог српског архиепископа, просветитеља Саву. Свечану академију је химном „Боже правде“ и одломцима из литургије Светог Јована Златоустог, композитора Стевана Мокрањца, отворио Градски женски хор „Барили“, под диригентском управом професорке мр Каталин Тасић. О нашем духовном препородитељу зборио је отац Симеон, старешина манастира Рукумија, након чега се присутнима обратио и првак српске драме Тихомир Арсић.

Тринаесту Светосавску академију организовали су Месна заједница Брадарац и манастир Рукумија, под покровитељством Скупштине града Пожаревца. Овом великом свечаном скупу присуствовали су представници Града Пожаревца, са председником Скупштине Банетом Спасовићем на челу, потом, представници Градске општине Костолац, ПД „ТЕ-КО Костолац“, јавних предузећа овог краја, цркве, а међу њима и народни посланик Верољуб Арсић.

Отац Симеон, беседећи, подсетио је на Савин духовни успон, са којим се рађало и српско православље- наше Светосавље:

– Свети Сава, измиритељ, поштован је и вољен од свих Балканаца. Народу српском дао је хришћанску душу. Наш је духовни водитељ, спаситељ духовног и државног живота. Други је спаситељ после Христа“, казивао је између осталог отац Симеон.

Позивајући се и на писанија Светог владике Николаја, Симеон је подсетио на дате нам божије заповести, нагласивши да бисмо их се требали придржавати, јер би такво постојање значило слободу- слободу од греха, слободу од туђинске власти над црквом и државом и слободу културног стваралаштва.

Првак драме Народног позоришта Тихомир Арсић, тридесет и седам година уназад, волонтерски ради за Српску православну цркву, путујући у настојању да што боље упозна српски народ. У Брадарцу се осврнуо на век од Првог светског рата, најстрадалнијег периода српског народа, током којег је четиримилионска државица изгубила 1.273.000 мушких глава. Отворио је питање- да ли смо се нечему научили и је ли то довољно, па наставио:

-Отац Симеон нас је подсетио на то да се ми Срби разликујемо од других народа, јер славимо славу и имамо Севтосавље. После толико деценија и ратова, западна цивилизација и данас не успева да одгонетне како је српски војник, голорук, босоног, необучен и неодевен, добијао ратове? Наравно, ако се тако могу звати после толико жртава и на свакој кући црног барјака. Но, да ли смо довољно научили? Србији је више него икада потребна саборност, слога, јединство… Доста нам је подела. И, чини се да је у народу почела да тиња нада…

У завршници свог излагања, Арсић је говорио монолог из представе „Солунци говоре“, потом исказавши честитке и похвале месној заједници Брадарац на труду у очувању традиције окупљања око Светитеља Саве.Светосавска традиција је српско надахнуће

На Светосавској академији у Брадарцу, по традицији једној од највећих у Браничевском округу, тринаестој заредом, окупили су се мештани овог села са бројним пријатељима и гостима, славећи првог српског архиепископа, просветитеља Саву. Свечану академију је химном „Боже правде“ и одломцима из литургије Светог Јована Златоустог, композитора Стевана Мокрањца, отворио Градски женски хор „Барили“, под диригентском управом професорке мр Каталин Тасић. О нашем духовном препородитељу зборио је отац Симеон, старешина манастира Рукумија, након чега се присутнима обратио и првак српске драме Тихомир Арсић.

Тринаесту Светосавску академију организовали су Месна заједница Брадарац и манастир Рукумија, под покровитељством Скупштине града Пожаревца. Овом великом свечаном скупу присуствовали су представници Града Пожаревца, са председником Скупштине Банетом Спасовићем на челу, потом, представници Градске општине Костолац, ПД „ТЕ-КО Костолац“, јавних предузећа овог краја, цркве, а међу њима и народни посланик Верољуб Арсић.

Отац Симеон, беседећи, подсетио је на Савин духовни успон, са којим се рађало и српско православље- наше Светосавље:

– Свети Сава, измиритељ, поштован је и вољен од свих Балканаца. Народу српском дао је хришћанску душу. Наш је духовни водитељ, спаситељ духовног и државног живота. Други је спаситељ после Христа“, казивао је између осталог отац Симеон.

Позивајући се и на писанија Светог владике Николаја, Симеон је подсетио на дате нам божије заповести, нагласивши да бисмо их се требали придржавати, јер би такво постојање значило слободу- слободу од греха, слободу од туђинске власти над црквом и државом и слободу културног стваралаштва.

Првак драме Народног позоришта Тихомир Арсић, тридесет и седам година уназад, волонтерски ради за Српску православну цркву, путујући у настојању да што боље упозна српски народ. У Брадарцу се осврнуо на век од Првог светског рата, најстрадалнијег периода српског народа, током којег је четиримилионска државица изгубила 1.273.000 мушких глава. Отворио је питање- да ли смо се нечему научили и је ли то довољно, па наставио:

-Отац Симеон нас је подсетио на то да се ми Срби разликујемо од других народа, јер славимо славу и имамо Севтосавље. После толико деценија и ратова, западна цивилизација и данас не успева да одгонетне како је српски војник, голорук, босоног, необучен и неодевен, добијао ратове? Наравно, ако се тако могу звати после толико жртава и на свакој кући црног барјака. Но, да ли смо довољно научили? Србији је више него икада потребна саборност, слога, јединство… Доста нам је подела. И, чини се да је у народу почела да тиња нада…

У завршници свог излагања, Арсић је говорио монолог из представе „Солунци говоре“, потом исказавши честитке и похвале месној заједници Брадарац на труду у очувању традиције окупљања око Светитеља Саве.

29 јануар, 2014