На Великој сцени Народног позоришта у Београду, првакињи Позоришта на Теразијама Љиљани Стјепановић уручена је награда „Жанка Стокић“ за стваралачку зрелост и богатство уметничког израза а статуету легендарне диве нашег театра добитници предао је градоначелник Пожаревца Миомир Илић.

Ова награда традиционално се додељује глумици која је „обележила позоришни и филмски живот Србије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачког израза“.

-Ево ме ходам по рајском цвећу и не постоји ништа више на овом свету што не бих могла или, не дај Боже да нећу, јер у рукама држим Жанкину статуету. Дакле, Жанка, ја ти се клањам. Свој најлепши сан сада сањам, рекла је Стјепановићева присутнима на Великој сцени Народног позоришта. За нашу професију се прича да је краткотрајна и да траје онолико колико ми трајемо у сећањима оних који нас гледају. За мене ово је најлепша и најплеменитија професија која подразумева најрашкошнија осећања. Глумци својим ликовима подарују живот, дају душу, своју личност, цело своје биће. Ако су довољно мудри, они од својих ликова могу да украду понеку добру особину и да тако себе усавршавају и као уметнике и као људе, истакла је Стјепановић, коју је громогласан аплауз расплакао. Она је нагласила да глумци треба да трају у туђем сећању као добри људи. -За мене су глумци као светионици, као оно пулсирајуће светло које понекад упозорава, штити, даје наду. Највећа међу нама, госпођа Жанка Стокић је и даље наш светионик. Она и даље пулсира у срцима свих глумаца и својим чаробним талентом остаће инспирација за све будуће генерације глумаца, рекла је Стјепановић.

О таленту Стјепановићеве говорили су ауторка књиге „Љиљана Стјепановић – још једна краљица“ Драгана Бошковић и глумци Радош Бајић и Драган Вујић Вујке, док је редитељ Јагош Марковић послао писмо-честитку које је прочитао Иван Босиљчић. Бошковићева је изразила жељу да Стјепановић, за коју је написала драму „Краљица Марија Карађорђевић, остане заувек упамћена као „краљица смеха, глуме и на крају моја краљица Марија Карађорђевић. Бајић се „поклонио таленту, лепоти и доброти“ своје колегинице са класе. -Са врлинама најбољег човека, стасала је у најбољу глумицу. Без имало гордости, са свешћу да је потпуна и непоновљива, она једноставно и са смелошћу мајке и сестре носи искреност и лепоту своје личности и своје бравурозне уметности, рекао је Бајић. Вујић је прочитао песму Милисава Буце Мирковића посвећену Стјепановићевој, а затим сам приметио да је она „спортиста који никада није мењао дрес, која је увек била центрафор и увек давала голове, али као Рамбо Петковић никад није позвана у репрезентацију“.

Позната драмска уметница је 11. добитник признања које додељују Народно позориште, Вечерње новости и Град Пожаревац. Једногласну одлуку о лауреату донео је жири у саставу: председник и иницијатор признања Мира Ступица и чланови Манојло Вукотић, Дејан Савић, Љиљана Благојевић и Славенко Салетовић. У образложењу је наведено да је „Љиљана Стјепановић увек усложњавала свој лик до највиших симболичких граница, наизглед једноставним глумачким изразом непосредног препознавања. Без малициозног потцењивања малих улога и претенциозног истицања великих, успела је да разгонетне уметност позоришта и врати је њеном природном станишту – гледаоцу“, оценио је жири.

Признање се састоји од плакете коју дарује национални театар (рад академског сликара Герослава Зарића), статуете Жанке Стокић (дар града Пожаревца, рад академског вајара Миливоја Богосављевића) и новчаног износа који поклањају Вечерње новости.

Досадашње добитнице

Досадашње добитнице награде „Жанка Стокић“ су:

Светлана Бојковић,

Милена Дравић,

Радмила Живковић,

Ђурђија Цветић,

Ружица Сокић,

Јелисавета Саблић,

Гордана Ђурђевић Димић,

Дара Џокић,

Мирјана Карановић и

Љиљана Благојевић.

На Великој сцени Народног позоришта у Београду, првакињи Позоришта на Теразијама Љиљани Стјепановић уручена је награда „Жанка Стокић“ за стваралачку зрелост и богатство уметничког израза а статуету легендарне диве нашег театра добитници предао је градоначелник Пожаревца Миомир Илић.

Ова награда традиционално се додељује глумици која је „обележила позоришни и филмски живот Србије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачког израза“.

-Ево ме ходам по рајском цвећу и не постоји ништа више на овом свету што не бих могла или, не дај Боже да нећу, јер у рукама држим Жанкину статуету. Дакле, Жанка, ја ти се клањам. Свој најлепши сан сада сањам, рекла је Стјепановићева присутнима на Великој сцени Народног позоришта. За нашу професију се прича да је краткотрајна и да траје онолико колико ми трајемо у сећањима оних који нас гледају. За мене ово је најлепша и најплеменитија професија која подразумева најрашкошнија осећања. Глумци својим ликовима подарују живот, дају душу, своју личност, цело своје биће. Ако су довољно мудри, они од својих ликова могу да украду понеку добру особину и да тако себе усавршавају и као уметнике и као људе, истакла је Стјепановић, коју је громогласан аплауз расплакао. Она је нагласила да глумци треба да трају у туђем сећању као добри људи. -За мене су глумци као светионици, као оно пулсирајуће светло које понекад упозорава, штити, даје наду. Највећа међу нама, госпођа Жанка Стокић је и даље наш светионик. Она и даље пулсира у срцима свих глумаца и својим чаробним талентом остаће инспирација за све будуће генерације глумаца, рекла је Стјепановић.

О таленту Стјепановићеве говорили су ауторка књиге „Љиљана Стјепановић – још једна краљица“ Драгана Бошковић и глумци Радош Бајић и Драган Вујић Вујке, док је редитељ Јагош Марковић послао писмо-честитку које је прочитао Иван Босиљчић. Бошковићева је изразила жељу да Стјепановић, за коју је написала драму „Краљица Марија Карађорђевић, остане заувек упамћена као „краљица смеха, глуме и на крају моја краљица Марија Карађорђевић. Бајић се „поклонио таленту, лепоти и доброти“ своје колегинице са класе. -Са врлинама најбољег човека, стасала је у најбољу глумицу. Без имало гордости, са свешћу да је потпуна и непоновљива, она једноставно и са смелошћу мајке и сестре носи искреност и лепоту своје личности и своје бравурозне уметности, рекао је Бајић. Вујић је прочитао песму Милисава Буце Мирковића посвећену Стјепановићевој, а затим сам приметио да је она „спортиста који никада није мењао дрес, која је увек била центрафор и увек давала голове, али као Рамбо Петковић никад није позвана у репрезентацију“.

Позната драмска уметница је 11. добитник признања које додељују Народно позориште, Вечерње новости и Град Пожаревац. Једногласну одлуку о лауреату донео је жири у саставу: председник и иницијатор признања Мира Ступица и чланови Манојло Вукотић, Дејан Савић, Љиљана Благојевић и Славенко Салетовић. У образложењу је наведено да је „Љиљана Стјепановић увек усложњавала свој лик до највиших симболичких граница, наизглед једноставним глумачким изразом непосредног препознавања. Без малициозног потцењивања малих улога и претенциозног истицања великих, успела је да разгонетне уметност позоришта и врати је њеном природном станишту – гледаоцу“, оценио је жири.

Признање се састоји од плакете коју дарује национални театар (рад академског сликара Герослава Зарића), статуете Жанке Стокић (дар града Пожаревца, рад академског вајара Миливоја Богосављевића) и новчаног износа који поклањају Вечерње новости.

Досадашње добитнице

Досадашње добитнице награде „Жанка Стокић“ су:

Светлана Бојковић,

Милена Дравић,

Радмила Живковић,

Ђурђија Цветић,

Ружица Сокић,

Јелисавета Саблић,

Гордана Ђурђевић Димић,

Дара Џокић,

Мирјана Карановић и

Љиљана Благојевић.

25 март, 2013