Услед близине Виминацијума, Пожаревац је низом догађаја укључен у прославу 17 векова од такозваног Миланског едикта, датума од изузетног значаја за хришћанство. Један од догађаја је и изложба у Градској галерији под насловом „Константинов едикт – уметнички фрагмент културне баштине.”

Непосредно пре отварања, о изложби која је дело неколицине уметника, говорила је историчар уметности Љиљана Суботић. Она је истакла да је година Миланског едикта уједно и година која означава почетак јавне хришћанске уметности под окриљем државе и почетак новог језика сибола када се након овог догађаја, појављује Христов монограм.

 – Временски ток од Константина до Немањића дало је бројне могућности за уметничку инспирацију. Одговоривши на тему невероватно широком лепозом мотиве, двадесет и седам врсних аутора свих генерација представило се на овој изложби сликама у уљу, акварелом, цртежом, калиографијом, батику и сликаној свили заокружујући поставку у квалитетну хомогену целину, казала је Љиљана Суботић рекавши још да је ова изложба једина те врсте до сада.

Пре него што је отворио изложбу, градоначелник Пожаревца Миомир Илић је у свом говору истакао да је идеја Миландког едикта постојање разлика и верска толеранција што представља цивилизацијски светионик у европској култури.

– Милански едикт је део римског права које је уткано у савремено европско законодавство и демократију, кроз византијско, средњевековно наслеђе и неке одредбе закона Светог Саве и Душановог законика, оно је преживело турску окупацију и данас је присутно у савременом српском законодавству, посебно црквеном, казао је Илић пре него што је и званично отворио изложбу.

 

Услед близине Виминацијума, Пожаревац је низом догађаја укључен у прославу 17 векова од такозваног Миланског едикта, датума од изузетног значаја за хришћанство. Један од догађаја је и изложба у Градској галерији под насловом „Константинов едикт – уметнички фрагмент културне баштине.”

Непосредно пре отварања, о изложби која је дело неколицине уметника, говорила је историчар уметности Љиљана Суботић. Она је истакла да је година Миланског едикта уједно и година која означава почетак јавне хришћанске уметности под окриљем државе и почетак новог језика сибола када се након овог догађаја, појављује Христов монограм.

 – Временски ток од Константина до Немањића дало је бројне могућности за уметничку инспирацију. Одговоривши на тему невероватно широком лепозом мотиве, двадесет и седам врсних аутора свих генерација представило се на овој изложби сликама у уљу, акварелом, цртежом, калиографијом, батику и сликаној свили заокружујући поставку у квалитетну хомогену целину, казала је Љиљана Суботић рекавши још да је ова изложба једина те врсте до сада.

Пре него што је отворио изложбу, градоначелник Пожаревца Миомир Илић је у свом говору истакао да је идеја Миландког едикта постојање разлика и верска толеранција што представља цивилизацијски светионик у европској култури.

– Милански едикт је део римског права које је уткано у савремено европско законодавство и демократију, кроз византијско, средњевековно наслеђе и неке одредбе закона Светог Саве и Душановог законика, оно је преживело турску окупацију и данас је присутно у савременом српском законодавству, посебно црквеном, казао је Илић пре него што је и званично отворио изложбу.

 

05 јул, 2013