Svečanom akademijom u požarevačkom gradskom zdanju i polaganjem venaca na spomenik Srpskom vojniku obeležen je Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Na akademiji su pored gradskog rukovodstva prisustvovali odbornici, predstavnici vojske, policije, Srpske pravoslavne crkve, sudstva, direktori javnih preduzeća i ustanova republičkog i lokalnog karaktera kao i druge organizacije.

Prisutne je na skupu pozdravio gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović koji je istakao:

Bane Spasović

“Okupili smo se danas i u Požarevcu da obeležimo Dan primirja u Prvom svetskom ratu potpisan u Kompijenu, 11. novembra 1918. godine. Ovaj poseban datum, sačinjen od četiri jedinice, nosi sa sobom određenu simboliku, kao što je slučaj i sa samim mestom potpisivanja. Rekao bi neko da je okončanje jednog tako velikog stradanja dostojno neke sjajne palate a ne železničkog vagona. Ipak, sile pobednice među kojima je bila i naša Srbija, odlučile su da dokument koji je zaustavio reke krvi bude potpisan upravo tamo. Tražeći simboliku u tome, možda možemo razumeti nameru pobednika da taj vagon označi odlazak smrti i ubijanja kao i putovanje u budućnost bez ratova. Mi, potomci onih koji su taj rat osetili na svojoj koži učili smo da je ishod rata taj da su se raspale mnoge moćne imperije i da su stvorene neke nove države. Sve to pratilo je mnogo unesrećenih ljudi i porodica gde je, nažalost, naša Srbija prednjačila srazmerno svojoj veličini. Lekcije iz istorije tog velikog događaja po čitav svet ostaće da se prepričavaju i svaka strana imaće neku svoju važnu priču, događaj ili bitku za koju će misliti da je bila presudna. Pokušavajući da ih sagledamo sa strane, potpuno objektivno, ipak se ne možemo otrgnuti utisku da su velike bitke poput Cerske, Kolubarske i proboja Solunskog fronta, nešto što stavlja prednost ljudskog srca i želje za slobodom, nad svetlim oružjem i borbenom taktikom. Sećamo se i pamtićemo večno da je procena da je između milion i sto i milion i tristotinehiljada naših stanovnika poginulo tokom Velikog rata. To je, dragi prijatelji, činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva, odnosno čak 60 posto muške populacije. Uvek sam se pitao… Šta da je tih milion ljudi ostalo živo? Kako bi tada izgledala Srbija? Kako bi u tom slučaju danas izgledala Srbija? Neki od njih koji su za svojim vojskovođama jurišali pod urlikom ZA MNOM, nisu ostavili svoje potomstvo, ali to ih nije sprečilo da poginu za Srbiju i slobodu nečije tuđe dece, ali dece Srbije. Uvek se na ovaj poseban dan, na ovaj 11. novembar, upravo zbog toga pitam još nešto. Pitam se šta bi nam ti naši preci rekli da mogu danas da vide nas kako optužujemo jedni druge ko manje ili više voli Srbiju, a svi smo njena deca.“

Nakon akademije položeni su venci na spomenik Srpskom vojniku.

11 novembar, 2019