Рођендан изванредно активне хуманитарне организације, Црвеног крста, обележен је и у Пожаревцу. Пре скоро век и по, Црвени крст Србије основан је у Београду је на иницијативу др Владана Ђорђевића, који је учествовао у међународним хуманитарним организацијама као лекар специјалиста. Први председник Црвеног крста био је митрополит Михајло Јовановић. Непосредно након тога, основан је пододбор Црвеног крста у Пожаревцу, чији је председник био Чедомиљ Поповић, а потпредседник Сава Јовановић. Између два светска рата активност Црвеног крста се одвијала у оквиру Краљевине Југославије, председник Црвеног крста у Пожаревцу био је апотекар Михајло Душманић, док су чланови одбора били Сава Мирковић трговац и Милан Бранковић прота. После другог светског рата наставља се континуитет Црвеног крста од времена свог оснивања, а први председник одбора је био Божидар Тадић, адвокат из Пожаревца, уједно и први председник општине Пожаревац. У двадесетом веку настају ратни сукоби и поново се исказује велика активност Црвеног крста Србије.

Осврнувши се на досадашњи рад ове значајне организације, која је спремна да у свакој ситуацији помогне онима којима је помоћ преко потребна, као и на све људе који су од оснивања до данас, својом хуманошћу,  дали велики допринос Црвеном крсту, секретар Бранислав Живуловић је говорио и о активностима које их очекују у наредном периоду, поред оних редовних. Црвени крст Пожаревац је у прошлости имао увек изузетне људе на челу организације. Тај тренд је настављен до данашњих дана, тако да сада за председника има Милутина Аврамовића, угледног радника и такође великог хуманисту. Поздрављајући скуп, истакао је да Црвени крст последњих година изузетно функционише.

Заменик секретара Црвеног крста Пожаревац, Саша Обрадовић је подсетио да ова организација десет области деловања. Неке од њих су од круцијалног значаја – обучавање кадрова из пружања прве помоћи у оквиру полагања возачког испита, за који су добили и званичну лиценцу, а само у 2013. години оспособљено је преко 700 кандидата. Друга значајна област је волонтеризам, по чему се битно разликује од светских организација, јер на једног запосленог радника има 75 волонтера, док је у свету тај број за трећину мањи. Обрадовић је додао да се Црвени крст такође бави и превенцијом болести зависности и гајењем здравих стилова живота, тј. подизање свести становништа о здравијем начину живота. Незаобилазна и веома важна делатност пожаревачког Црвеног крста је брига о старим лицима. Уз подршку шпанског и енглеског Црвеног крста, 2001. покренут је програм бриге о старим лицима, у оквиру којег сваког понедељка и петка наши најстарији суграђани могу бесплатно да преконтролишу крвни притисак и ниво шећера у крви, као и да добију савете у просторијама Дома црвеног крста Пожаревац.

-Програм је надограђен 2008. године, када смо путем конкурса добили средства за помоћ у кући старим лицима и особама са инвалидитетом. Реализација је почела 2009. године, проширена су права из области социјалне заштите, тако да имамо 6 геронтодомаћица и 53 задовољна корисника, казао је Обрадовић.

О средствима која се издвајају за нормално функционисање Црвеног крста, говорио је градоначелник Миомир Илић, који је подсетио и на чињеницу да смо већ четири године за редом проглашавани за најхуманију средину у Србији у области добровољног давалаштва крви.

Оно по чему се ова хуманитарна организација може подичити јесте континуиран рад народне кухиње. Имајући у виду, да се у овим кризним временима у појединим градовима у Србији, народне кухиње затварају због лоше финансијске ситуације, Пожаревац је са те стране спокојан. Од редовних 718 оброка које добијају социјално угрожене породице, ових дана број је повећан за још 150 оброка. Како је и ситуација у Градској болници, везана за ишрану болесника, ових дана постала један од водећих проблема у граду, Црвени крст ће, према речима секретара Бранислава Живуловића, допремати храну све док се не изнађе неко друго решење за поменуту здравствену установу. Битно је истаћи веома добру сарадњу на релацији Центар за социјални рађЦрвени крст, где је важан моменат брига о социјално угроженој категорији, како у граду, тако и у сеоским срединама. Од 1876. до данас велики број грађана је учествовало у различитим активностима, свако је дао допринос на свој начин, доказао да хуманост нема цену, као и да увек има оних којима је помоћ другог лица и више него потребна.

07 фебруар, 2014