Rođendan izvanredno aktivne humanitarne organizacije, Crvenog krsta, obeležen je i u Požarevcu. Pre skoro vek i po, Crveni krst Srbije osnovan je u Beogradu je na inicijativu dr Vladana Đorđevića, koji je učestvovao u međunarodnim humanitarnim organizacijama kao lekar specijalista. Prvi predsednik Crvenog krsta bio je mitropolit Mihajlo Jovanović. Neposredno nakon toga, osnovan je pododbor Crvenog krsta u Požarevcu, čiji je predsednik bio Čedomilj Popović, a potpredsednik Sava Jovanović. Između dva svetska rata aktivnost Crvenog krsta se odvijala u okviru Kraljevine Jugoslavije, predsednik Crvenog krsta u Požarevcu bio je apotekar Mihajlo Dušmanić, dok su članovi odbora bili Sava Mirković trgovac i Milan Branković prota. Posle drugog svetskog rata nastavlja se kontinuitet Crvenog krsta od vremena svog osnivanja, a prvi predsednik odbora je bio Božidar Tadić, advokat iz Požarevca, ujedno i prvi predsednik opštine Požarevac. U dvadesetom veku nastaju ratni sukobi i ponovo se iskazuje velika aktivnost Crvenog krsta Srbije.

Osvrnuvši se na dosadašnji rad ove značajne organizacije, koja je spremna da u svakoj situaciji pomogne onima kojima je pomoć preko potrebna, kao i na sve ljude koji su od osnivanja do danas, svojom humanošću,  dali veliki doprinos Crvenom krstu, sekretar Branislav Živulović je govorio i o aktivnostima koje ih očekuju u narednom periodu, pored onih redovnih. Crveni krst Požarevac je u prošlosti imao uvek izuzetne ljude na čelu organizacije. Taj trend je nastavljen do današnjih dana, tako da sada za predsednika ima Milutina Avramovića, uglednog radnika i takođe velikog humanistu. Pozdravljajući skup, istakao je da Crveni krst poslednjih godina izuzetno funkcioniše.

Zamenik sekretara Crvenog krsta Požarevac, Saša Obradović je podsetio da ova organizacija deset oblasti delovanja. Neke od njih su od krucijalnog značaja – obučavanje kadrova iz pružanja prve pomoći u okviru polaganja vozačkog ispita, za koji su dobili i zvaničnu licencu, a samo u 2013. godini osposobljeno je preko 700 kandidata. Druga značajna oblast je volonterizam, po čemu se bitno razlikuje od svetskih organizacija, jer na jednog zaposlenog radnika ima 75 volontera, dok je u svetu taj broj za trećinu manji. Obradović je dodao da se Crveni krst takođe bavi i prevencijom bolesti zavisnosti i gajenjem zdravih stilova života, tj. podizanje svesti stanovništa o zdravijem načinu života. Nezaobilazna i veoma važna delatnost požarevačkog Crvenog krsta je briga o starim licima. Uz podršku španskog i engleskog Crvenog krsta, 2001. pokrenut je program brige o starim licima, u okviru kojeg svakog ponedeljka i petka naši najstariji sugrađani mogu besplatno da prekontrolišu krvni pritisak i nivo šećera u krvi, kao i da dobiju savete u prostorijama Doma crvenog krsta Požarevac.

-Program je nadograđen 2008. godine, kada smo putem konkursa dobili sredstva za pomoć u kući starim licima i osobama sa invaliditetom. Realizacija je počela 2009. godine, proširena su prava iz oblasti socijalne zaštite, tako da imamo 6 gerontodomaćica i 53 zadovoljna korisnika, kazao je Obradović.

O sredstvima koja se izdvajaju za normalno funkcionisanje Crvenog krsta, govorio je gradonačelnik Miomir Ilić, koji je podsetio i na činjenicu da smo već četiri godine za redom proglašavani za najhumaniju sredinu u Srbiji u oblasti dobrovoljnog davalaštva krvi.

Ono po čemu se ova humanitarna organizacija može podičiti jeste kontinuiran rad narodne kuhinje. Imajući u vidu, da se u ovim kriznim vremenima u pojedinim gradovima u Srbiji, narodne kuhinje zatvaraju zbog loše finansijske situacije, Požarevac je sa te strane spokojan. Od redovnih 718 obroka koje dobijaju socijalno ugrožene porodice, ovih dana broj je povećan za još 150 obroka. Kako je i situacija u Gradskoj bolnici, vezana za išranu bolesnika, ovih dana postala jedan od vodećih problema u gradu, Crveni krst će, prema rečima sekretara Branislava Živulovića, dopremati hranu sve dok se ne iznađe neko drugo rešenje za pomenutu zdravstvenu ustanovu. Bitno je istaći veoma dobru saradnju na relaciji Centar za socijalni rađCrveni krst, gde je važan momenat briga o socijalno ugroženoj kategoriji, kako u gradu, tako i u seoskim sredinama. Od 1876. do danas veliki broj građana je učestvovalo u različitim aktivnostima, svako je dao doprinos na svoj način, dokazao da humanost nema cenu, kao i da uvek ima onih kojima je pomoć drugog lica i više nego potrebna.

07 februar, 2014