У Пожаревцу је, као и у читавој Србији, полагањем венаца, паљењем свећа и парастосима обележено је 14 година од почетка НАТО бомбардовања. Сећања на жртве бомбардовања традиционално је обележено пријемом породица погинулих у ратовима током деведесетих као и полагањем венаца на споменик „Слобода“.

Градоначелник Пожаревца Миомир Илић одао је почаст страдалим борцима и пожелео да се страдања никада не понове, а жртве не забораве.

– Погинули су постали светионик јунаштва и родољубља и узор покољењима, а на част отаџбини и српској историји. Пред њима стојимо поносно и славимо их вечно. Нека им је вечна слава и хвала, рекао је Илић.

Пријему у свечаном салонима Градско здања, осим породица погинулих, присуствовали су и заменик градоначелника Миодраг Степановић, председник Скупштине Бане Спасовић, заменик председника Скупштине Милић Јовановић, припадници пожаревачког гарнизона, полиције и породице погинулих. Пријем је пригодним мелодијама употпунио Градски женског хора „Барили“. Минутом ћутања одата је пошта погинулима, а након интонирања химне, о НАТО агресији и њеним жртвама, испред споменика „Слобода“ говорио је пуковник Душко Шљиванчанин, командант Центра за обуку копнене војске у Пожаревцу, рекавши да су сви који желе да умање жртве злонамерни и цинични, колико и они који су агресију назвали „Милосрдни анђео“.

– То не смемо дозволити ради њихових породица, правде и будућих поколења. Као стари европски државотворни народ, који је у свим ратовима био на страни правде, неправду која нам је нанета и жртве које смо поднели, не можено заборавити, али као прави хришћански народ, можемо опростити. Свесни смо чињенице да је на Косову и Метохији угрожен територијални интегритет и уставни поредак Републике Србије. Данас, док ми тугујемо, они славе победу. Не смемо губити наду, веру и самопоуздање јер је правда, људска и божија на нашој страни, рекао је, између осталог, Шљиванчанин.

На споменик „Слобода“ венце су положили представници Града, војске, полиције, СУБНОР-а, СПС-а. Удружење потомака ратника 1912 до 1920, чланови породица погинулих бораца.

У Пожаревцу је, као и у читавој Србији, полагањем венаца, паљењем свећа и парастосима обележено је 14 година од почетка НАТО бомбардовања. Сећања на жртве бомбардовања традиционално је обележено пријемом породица погинулих у ратовима током деведесетих као и полагањем венаца на споменик „Слобода“.

Градоначелник Пожаревца Миомир Илић одао је почаст страдалим борцима и пожелео да се страдања никада не понове, а жртве не забораве.

– Погинули су постали светионик јунаштва и родољубља и узор покољењима, а на част отаџбини и српској историји. Пред њима стојимо поносно и славимо их вечно. Нека им је вечна слава и хвала, рекао је Илић.

Пријему у свечаном салонима Градско здања, осим породица погинулих, присуствовали су и заменик градоначелника Миодраг Степановић, председник Скупштине Бане Спасовић, заменик председника Скупштине Милић Јовановић, припадници пожаревачког гарнизона, полиције и породице погинулих. Пријем је пригодним мелодијама употпунио Градски женског хора „Барили“. Минутом ћутања одата је пошта погинулима, а након интонирања химне, о НАТО агресији и њеним жртвама, испред споменика „Слобода“ говорио је пуковник Душко Шљиванчанин, командант Центра за обуку копнене војске у Пожаревцу, рекавши да су сви који желе да умање жртве злонамерни и цинични, колико и они који су агресију назвали „Милосрдни анђео“.

– То не смемо дозволити ради њихових породица, правде и будућих поколења. Као стари европски државотворни народ, који је у свим ратовима био на страни правде, неправду која нам је нанета и жртве које смо поднели, не можено заборавити, али као прави хришћански народ, можемо опростити. Свесни смо чињенице да је на Косову и Метохији угрожен територијални интегритет и уставни поредак Републике Србије. Данас, док ми тугујемо, они славе победу. Не смемо губити наду, веру и самопоуздање јер је правда, људска и божија на нашој страни, рекао је, између осталог, Шљиванчанин.

На споменик „Слобода“ венце су положили представници Града, војске, полиције, СУБНОР-а, СПС-а. Удружење потомака ратника 1912 до 1920, чланови породица погинулих бораца.

25 март, 2013