Изложба, виртуелна изложба и каталог о заточеницима из Пожаревца и Браничевског округа у концентрационом логору Београд – Бањица 1941-1944. настали су као резултат сарадње Историјског архива Пожаревац и Историјског архива Београда.

Поставка представља сведочанство заточеника и злочина њихових тамничара.

Сам логор био је синоним на репресију над цивилним становништвом, припадницима расних, етничких и религијских група, политичким и идеолошким противницима.

Ауторски тим пројекта чине Исидора Стојановић и Снежана Лазић, виши архивисти Историјског архива Београда и др Јасмина Николић, архивски саветник и директор Историјског архива Пожаревац.

„Анализом логорских књига као архивских извора утвдили смо да је у бањичком логору било 1683 заточеника са простора општине Пожаревац и Браничевског округа. Старосна и полна структура ових заточника била је шаренолика, затварани су одрасли мушкарси и жене, укупно њих 136 и четворо деце. Стрељано је 286, седам је ликвидирано, 15 је умрло у логорској амбуланти, 575 је одведено на рад, 724 је пуштено из логора, док недостају подаци за 90 људи”, навела је др Јасмина Николић.

Изложбу је отворио заменик градоначелника Града Пожаревца Саша Павловић следећим речима:

„Први део назива ове изложбе још увек буди страшне успомене и сећање на ужасе непојмљиве људском бићу код оних који су их и сами доживели. Код нас осталих који смо о том суморном делу наше историје само слушали, ствара се ништа мања нелагода, али и неверица да се то могло догодити пре мање од осам деценија. Оно што нас све подједнако боли је то што су у организацији тог логора смрти учествовали и они који су наше крви. Стражарили су над заточенима и они који су неколико година раније са њима радили заједно, живели заједно, можда заједно туговали и веселили се.

Трагедија казује да су унутар овог немачког логора смрти, патње и бола српски заточеници проналазили снаге да се деле по идеологији и по том основу међусобно свађају и убијају.
Та трагедија која казује да се све то дешавало у тренутку када су имали заједничког непријатеља је заправо много већа и далекосежнија од саме окупације и броја оних који је нису преживели.

Управо ти који је нису преживели, сигуран сам, желели су да њихови потомци живе сложно једни са другима а ми данас смо сведоци да и сада итекако брзо и лако можемо наћи разлог да се посвађамо једни са другима иако знамо шта нам је у прошлости све то доносило.

Као грађани Пожаревца, нарочито нам је важно да сазнамо нешто више о судбинама житеља Браничевског округа у бањичком логору. Зато сам захвалан историјском архиву Пожаревац на документима и фотографијама које су пред нама. Оне са собом носе страшна сведочења, и можда ће неко гледајући их препознати неки податак, лик или презиме које ће га подсетити на неког претка, познаника или комшију.

Уколико се то деси, а мислим да је то и главна поента ове изложбе, ваља се сетити да се овакви ужаси не дешавају тамо неком ко је далеко, већ су се десили у овој земљи пре мање од осамдесет година. Нека нам свима послуже као опомена да се оваква мрачна доба могу спречити само, једино и искључиво снагом државе коју једино може донети слога народа, нас који у њој живимо.“

Изложба је отворена до 14. октобра.

21 септембар, 2017