У крагујевачком музеју „21. октобар“ отворена је изложба „Ратна слика Србије у Другом светском рату 1941-1945“ којом поред Дана државности Републике Србије ова крагујевачка установа културе и сећања обележава и 45 година од оснивања.
Изложбу чији је покровитељ Министарство одбране Републике Србије и Град Пожаревац, приредила је група аутора из Историјског архива Пожаревац, Војног архива, Војног музеја и Медија центра „Одбрана“.
Изложбу је отворила помоћница министра одбране за људске ресурсе Катарина Томашевић.
Поред домаћина на изложби су говорили председник Скупштине града Пожаревца Предраг Мијатовић и директорка Историјског архива др Јасмина Николић. У делегацији испред града Пожаревца изложби је присуствовао и члан градског већа задужен за културу Дејан Крстић.
Председник пожаревачког парламента Предраг Мијатовић је рекао да је тема изложбе једна од најболнијих за наш народ а посебно за Крагујевац:
”Не постоји место на коме је тишина гласнија од оне у Шумарицама. Иако су се Крагујевчани веома потрудили да овим спомен парком објасне посетиоцима шта се овде десило током другог светског рата, тешко је схватити степен терора коме су били изложени ваши суграђани пре осам деценија. Зато су изложбе попут ове важне, да њима покушамо учинити да се историја не понавља, не да би се такмичили у томе ко је имао више жртава, већ да заједно спречимо да настану нове. Лекција која је пред нама значиће подједнако и потомцима жртава и потомцима завојевача. Грешке које су прављене не могу се исправити, али могу да се назначе као производ једног несрећно уређеног система у датом историјском тренутку, без означавања читавог народа као злочиначког. Ова година је она у којој се навршава 80 година од стрељања недужних крагујевачких цивила, хиљаде људи и деце који су у једном дану отишли у вечност али не и заборав њихових сународника. Све и да је то било једино страдање у Крагујевцу и Србији током Другог светског рата, било би превише, а знамо и да су наредне ратне године донеле нове страхоте и страдања. Бројне фотографије, документа и исечци из новина који заједно чине ову изложбу, вратиће нас у прошлост и показати како су и те године протицале онима који су преживели велико крагујевачко али и сва остала страдања у нашој земљи. Почаствован сам што на том путу чувања сећања, Историјски архив из града из ког долазим има значајну улогу и што ће нам помоћи да се током ове изложбе подсетимо, опростимо али никада не заборавимо.”
Аутори су применом методологије научне историографије одабрали 160 архивских фотографија и 80 докумената из 30 фондова и збирки које се чувају у 13 културних институција из седам градова Републике Србије. У сегменту изложбе који приказује страдање цивила у Другом светском рату, са својом документацијом учествује Музеј 21. октобар, који ове године обележава и 80 година од крагујевачке трагедије.