Завршено је украшавање града а тим поводом одржана је својеврсна конференција за медије на отвореном, тачније у центру града. На конференцији медијима се обратила Светлана Милутиновић, помоћница градоначелника за урбанизам, као и представнице основних школа и вртића  које су активно учествовале у украшавању града.

Светлана Милутиновић је подсетила да се од прошле године кренуло са већим украшавањем града. Тада се, напоменула је, имало времена и средстава а ове године је ситуација била другачија Укључио се већи број оних који су помагали, првенствено деца из школа и вртића и то из два разлога. Први је да се деци развије осећај припадности граду, а друга идеја је развијање еколошке свести и значају рециклаже.

„ Све школе и вртићи имали су један исти задатак, да направимо од Табачке чаршије улицу слаткиша. Један део средстава која су намењена за новогодишње украшавање, утрошена су за куповину материјала који је подељен школама. Када сам радила идејно решење одабрала сам неке две опције. Углавном градови купују готове украсе, ја то нисам желела јер су много скупи и определила сам се за много захтевнију варијанту а то је да помоћу светлећих црева и стрингова нагласимо природне и постојеће елементе у простору а то су стабла, гране, жбуња, визуре“, казала је Милутиновић и додала, да је поред улице слаткиша радила на појачању запостављених визура које су некада имале велики значај у урбанистичком погледу града Пожаревца. Једна од тих визура је и пролаз „Парма“, која је сада наглашена лустерима направљеним од пластичних флаша који су остали од Љубичевских коњичких игара. Што се тиче јелки и ирваса на тргу, они су од прошле године и ове године се налазе на тој површини. Када је Новогодишњи и Божићни вашар у питању, ове године одлука је да буде на Старом корзоу јер је улица амбијентално пригодна за тако нешто, казала је помоћница градоначелника и напоменула да што се тиче историје града Пожаревца, ту су некада биле занатске радње тако да се и та прича наставља. Парк је такође окићен, освежен лампионима са стринговима, те је и он добио нову димензију“.

На питање о иницијативама и покретима да се буде хуман и да се откажу НГ концерти и да се градови не ките, Милутиновићева је одговорила.

„Сматрам да је хуманост нешто што је потребно упражњавати сваког дана. Сваког дана можемо да помогнемо болесном детету и уплатимо смс на рачун, сваког дана можемо да купимо сендвич бескућнику, сваког дана можемо да одвојимо непотребне ствари и дамо људима којима су потребне, сваког дана можемо да одемо до продавнице и старој комшиници и комшији купимо намирнице, сваког дана можемо да будемо насмејани и да ширимо позитивне вибрације, сваког дана можемо да не мрачимо. Да ли бити хуман значи одрећи се чаробних момената које можемо да поклонимо свој деци овог града, да ли бити хуман значи не даривати деци сјај и шаренило у коме су и сама учествовала, да ли бити хуман значи не даривати деци тренутке који ће се уткати у њихово сећање и којих ће се сећати и када одрасту. Све те чаролије које нама, одраслима делују потпуно безначајно, некима промашено, некима кичасто, некима пренатрпано, некима бацање пара, деца виде потпуно другачије. Ми ово новогодишње украшавање дарујемо деци и довољно је да изађете на улице, оставите иза себе ваше предрасуде, осуђивања, и само да погледате радост на њиховим лицима, усхићеност. Да ли је срећа која лебди у ваздуху у овом граду и коју може да осети свако ко иоле хоће да погледа, да ли је та срећа нешто нехумано, бахато? Сматрам ја све ово ако не подједнако важно као и помоћ која је потребна болеснима и сиромашнима, свакако врло важно. Овакви момент чине детињство лепим, без обзира да ли сте здрави или болесни“.

„ Деца су еуфорично прихватила све ово. Организовали смо их, доносили су сами флаше и секли их. Све смо радили у време паузе и сви наставници су били укључени како је ко имао паузу и ко је желео, остајао је и после наставе“, казала је Весна Покимица, наставница техничког образовања у ОШ „Краљ Александар И“. Сличног мишљења је и Мила Милојевић Стојиљковић учитељица из ОШ „Свети Сава“.

„ Не памтим да се у последње време појавио неко ко је успео овако да нас мотивише и уједини. Ова градска декорација није била такмичарског карактера али је у нама пробудила тај такмичарски дух и новогодишњу еуфорију свакако. Скривали смо своје идеје, тема је негде била јединствена за све, материјали су били у основи исти али у нама се пробудила жеља да дамо максимум и да улепшамо то на најбољи могуци начин“, навела је учитељица Мила.

„ Нама је била част учествовати у овом пројекту и помоћу свих наших запослених, директорке и мајстора успели смо да одрадимо све што је требало“, казала је Марија Спасић, васпитачица из ПУ „Љубица Вребалов“.

24 децембар, 2016