Nakon posete delegacija iz bratskog grada Volokolamsk i  predstavnika Međuregionalnog koordinacionog saveta Međunarodnog kongresa preduzetnika i privrednika iz Rusije, Gradu Požarevcu povodom obeležavanja 15. oktobra Dana oslobođenja u Prvom i  Drugom svetskom ratu, objavljen je još jedan tekst u časopisu Prezident (Predsednik). U ovom tekstu čiji ćemo Vam deo preneti, pohvaljen je Grad Požarevac kao domaćin ali su predstavljene turističke destinacije našeg grada i predstavljeni su privredni potencijali Požarevca. Kompletan tekst možete pogledati na linku http://www.prezidentpress.ru/news/4945-rossiyane-navestili-zhivoy-pamyatnik-v-serbskom-gorode-pozharevac.html

Ove godine praznik je bio trostruk: na taj dan grad je slavio svoju 550. godišnjicu, 55. godina od otkrivanja spomen-kosturnice boraca RKKA SSSR, poginulim prilikom oslobađanja od fašističkih zavojevača, i 50 godina od sadnje ruske brezove šume u sećanje na sahranjene sovjetske ratnike.

Na praznik je bila pozvana delegacija iz Rusije – predstavnici Međuregionalnog koordinacionog saveta Međunarodnog kongresa preduzetnika i privrednika, rukovodilac odeljenja kulture MKS Nadežda Kuzina, zamenik rukovodioca odeljenja kulture MKS Leija Nizimitdinova i filmski režiser Aleksandar Belanov i predstavnici grada pobratima  podmoskovskog Volokolamska – glava administracije Jevgenij Gavrilov i zamenik glave administracije po socijalnim pitanjima Nadežda Boljšakova.

Ruse su dočekali i primili gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović, predsednik Skupštine Grada Bojan Ilić, a takođe i upravnik galerije “Milena Pavlović Barili“ LJiljana Dabić, član gradskog veća za sport Ana Miljanić, pomoćnica gradonačelnika za izgradnju Svetlana Milutinović i prevodilac Ivana Ivković.

Na Dan oslobođenja u gradskom zdanju upriličen je svečani prijem, a zatim su u spomen-parku bili položeni venci. Gradonačelnik grada Bane Spasović da nema važnijeg datuma za građane ovoga grada..  

U počast praznika bili su nagrađeni najbolji kolektivi i pojedinci. Nagradu grada dobio je i Ruski dom u Beogradu. To je predstavništvo Ruskog zagraničnog centra u republici Srbiji (od sredine devedesetih godina službeno se zove Ruski dom u Beogradu, čija je sudbina takođe neobična). Bezmalo , skoro 85 godina on služi zbližavanju naših bratskih naroda.

Na bratskim grobnicama heroja Crvene armije i streljanih patriota Jugoslavije položeni su venci gradske uprave, garnizona Požarevac, drugih srpskih organizacija, a takođe i od Ruskog doma u Beogradu, ambasada Rusije, Belorusije i Ukrajine, grada-pobratima Volokolamska, MKS Međunarodnog kongresa preduzetnika i privrednika. Idućeg proleća, u maju, na Dan pobede na Balkanu, pored moemorijala vojnicima RKKA biće postavljena aleja ruske slave – dogovoreno je da se postave biste vodećih sovjetskih maršala Drugog svetskog rata.  

Rečeno je – narod koji ne pamti prošlost, nema ni budućnost, ali i – genetsko sećanje na rat jeste zalog naših pobeda. Srbi su malobrojan, no hrabar narod – odlično pamte svoju istoriju, stoga su i sačuvali u teškim iskušenjima nacionalni identitet, kulturu i državnost. I sa zadivljujućoj, dirljivoj bladodarnosti odnose se prema Rusiji.

Na premijeri dokumentarnog filma Novice Savića “Ropstvo i sloboda“ u Kulturnom centru Požareca (o genocidu na srpskim narodom u vreme okupacije Prvog svetskog rata) reditelj je rekao: “Nema drugog naroda, osim ruskog, koji je podneo ogromne žrtve radi spasavanja drugih naroda. Za nas je čast i radost što je ruska delegacija bila danas na premijeri. Uspelo nam je da sačuvamo našu državu zato što Srbi uvek biraju slobodu – “bolje grob nego rob“. Ja verujem da će naši narodi biti vezani prijateljstvom za sva vremena.“

Ponos Srbije jeste najlepša i najstarija konjušnica i ona se takođe nalazi u Požarevcu, tačnije u LJubičevu, blizu grada. Direktor Mirko Stojanović, pokazujući ergelu govori: “Osnovana je 1853. godine; osnovao ju je knez Miloš Obrenović i nazvao ju je u čast svoje žene LJubice. Svake godine, prve nedelje septembra, ovde se održavaju LJubičevske konjičke igre, gde se slivaju ljubitelji konjičkog sporta sa svih strana Srbije, pa i iz inostranstva.

Ove godine bile su to 54. igre i njih je otvorio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. U ergeli se nalazi 50 engleskih punokrvnih grla. U muzeju smo videli veliku količinu kupova i nagrada . Na 350 hektara uskoro će biti rekonstruisana ergela i gradski hipodrom, a potom i istorijski dom kneginje LJubice. Za to je vlada Srbije već isplanirala nekoliko milona evra.

Požarevac je poznat i po svojim vodećim i slavnim zemljacima. Ovde se rodio i sahranjen je predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević (1941- 2006). Osnivač dinastije Obrenović, knez Miloš (1780-1860)  takođe je rodom iz ovih krajeva. Godine 1804. on je učestvovao u Prvom srpskom ustanku, a godine 1915. predvodio je Drugi srpski ustanak protiv dahija. Bio je knez  u dva navrata – od 1815 do 1839. i od 1858. do smrti, 1860. U parku ispred gradskog zdanja stoji spomenik koji je podignut još 1898. godine.

U Požarevcu se 1909. godine rodila slikarka i poetesa Milena Pavlović Barili. Otac je bio Italijan, kompozitor, a majka je pripadala srpskoj dinastiji Karađorđevića. Deda joj je triput bio gradonačelnik Požarevca. Godine 1930. Milena je napustila domovinu i živela najpre u Rimu, zatim u Parizu, Londonu, družeći se sa vodećim predstavnicima avangardne umetnosti, a posle 1939. preselila se u NJujork.

Reci keks – “Plazma“.

Na dan Grada svoj praznik, poluvekovni jubilej, praznovao je i konditorski koncern “Bambi“. On je počeo kao fabrika dečjeg keksa i stekao je veliku popularnost kao proizvođač plazma keksa. Koncern je sproveo istraživanje i na pitanje “kakva vam je asocijacija kada kažete keks“, odgovor je bio , u bivšoj Jugoslaviji, jedinstven: plazma!

Plazma je najpoznatiji konditorski brend u Srbiji i na Balkanu. Kod nas bi se ta poslastica nazvala “pecivo“, odnosno pečenje, ali to na srpskom znači svinjetina na roštilju, meso zapečeno na vatri. Uskoro je “Bambi“ počeo da plasira vafle, zatim krekere, rol-kolače, torte i druge slatkiše. Sada on proizvodi 15 hiljada tona plazme godišnje, a ukupno proizvodi 28 hiljada tona. Godišnji obrt je oko 80 miliona evra.

“Mi smo ponosni na svoje proizvode, ljudi poštuju , cene rad “, govori direktor proizvodnje Dragan Živanović. “ ‘Bambi’ aktivno učestvuje u donatorskim programima, podržava stipendije talentovane dece , obimno širom cele države. Koncern se trudi da odgovori najvišim svetskim standardima, uporedo sa proizvođačem mineralne vode “Knjaz Miloš“ i proizvođačem mleka i sira “Imlek“, s kojima je ušao u grupu “Moj brend“, osvajajući nagrade različitih organizacija na sajmovima. Poslednje dve-tri godine ustanovljena je odlična saradnja sa administracijom grada; ona pomaže nas, a mi pomažemo gradu.“.

Usput, ime kompaniji su dali sami korisnici: lane Bambi pobedilo je na svenarodnom konkursu i sada se nalazi na svakomomotaču i pakovanju produkcije “Bambi“.

Poseti koncernu “Bambi“ prethodio je okrugli sto preduzetnika i privrednika Regionalne privredne komore. Organizovan zajedno sa moskovskom delegacijom on je izazvao veliki interes kod mesnih privrednika i javnosti.

Otvorio ga je gradonačelnik Bane Spasović i izrazio je želju da se ojačaju veze i saradnja ne samo u sferi kulture već i u segmentima proizvodnje i u trgovini. Okrugli sto je zatim vodio predsednik Skupštine Grada Bojan Ilić. Požarevac je jedan od agrokulturnih regiona Srbije sa osnovnom proizvodnjom u seoskom domaćinstvu.

Većina rukovodilaca bila je iz te svere, kako privatnih tako i državnih preduzeća agrarnog sektora i prerađivačke industrije. Bili su i rukovodioci energetnskog, turističkog ali i sektora nameštaja. Usput, turistički potencijal okruga  ljubazno su nam demonstirali na ekskursijama predsednik sportskog saveza Požarevca Zlatan Kostić i član gradskog veća za sport i turizam Ana Miljanić.

Na okruglom stolu predstavljeni su ruskoj strani trgovinsko-proizvodni potencijali grada i mogućnosti investiranja u njega, naznačeni su problemi razvoja, među kojima se kao najvažniji javlja nezaposlenost. Izražen je interes za objedinjavanje napora ruske i srpske strane za zajednički ekonomski razvitak: domaćini su zainteresovani da se pronađu investitori u Rusiji s kojima bi se pravila zajednička preduzeća. S ruske strane stizali su konstruktivni predlozi po svim dotaknutim pitanjima, iskazujući spremnost za još tešnjom saradnjom sa Srbijom, koja ima šta da predloži Rusiji.

Tekst Lidiя Kudinova, foto Aleksandra Belanova

12 novembar, 2017