Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, prvakinji Pozorišta na Terazijama LJiljani Stjepanović uručena je nagrada „Žanka Stokić“ za stvaralačku zrelost i bogatstvo umetničkog izraza a statuetu legendarne dive našeg teatra dobitnici predao je gradonačelnik Požarevca Miomir Ilić.

Ova nagrada tradicionalno se dodeljuje glumici koja je „obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza“.

-Еvo me hodam po rajskom cveću i ne postoji ništa više na ovom svetu što ne bih mogla ili, ne daj Bože da neću, jer u rukama držim Žankinu statuetu. Dakle, Žanka, ja ti se klanjam. Svoj najlepši san sada sanjam, rekla je Stjepanovićeva prisutnima na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Za našu profesiju se priča da je kratkotrajna i da traje onoliko koliko mi trajemo u sećanjima onih koji nas gledaju. Za mene ovo je najlepša i najplemenitija profesija koja podrazumeva najraškošnija osećanja. Glumci svojim likovima podaruju život, daju dušu, svoju ličnost, celo svoje biće. Ako su dovoljno mudri, oni od svojih likova mogu da ukradu poneku dobru osobinu i da tako sebe usavršavaju i kao umetnike i kao ljude, istakla je Stjepanović, koju je gromoglasan aplauz rasplakao. Ona je naglasila da glumci treba da traju u tuđem sećanju kao dobri ljudi. -Za mene su glumci kao svetionici, kao ono pulsirajuće svetlo koje ponekad upozorava, štiti, daje nadu. Najveća među nama, gospođa Žanka Stokić je i dalje naš svetionik. Ona i dalje pulsira u srcima svih glumaca i svojim čarobnim talentom ostaće inspiracija za sve buduće generacije glumaca, rekla je Stjepanović.

O talentu Stjepanovićeve govorili su autorka knjige „LJiljana Stjepanović – još jedna kraljica“ Dragana Bošković i glumci Radoš Bajić i Dragan Vujić Vujke, dok je reditelj Jagoš Marković poslao pismo-čestitku koje je pročitao Ivan Bosiljčić. Boškovićeva je izrazila želju da Stjepanović, za koju je napisala dramu „Kraljica Marija Karađorđević, ostane zauvek upamćena kao „kraljica smeha, glume i na kraju moja kraljica Marija Karađorđević. Bajić se „poklonio talentu, lepoti i dobroti“ svoje koleginice sa klase. -Sa vrlinama najboljeg čoveka, stasala je u najbolju glumicu. Bez imalo gordosti, sa svešću da je potpuna i neponovljiva, ona jednostavno i sa smelošću majke i sestre nosi iskrenost i lepotu svoje ličnosti i svoje bravurozne umetnosti, rekao je Bajić. Vujić je pročitao pesmu Milisava Buce Mirkovića posvećenu Stjepanovićevoj, a zatim sam primetio da je ona „sportista koji nikada nije menjao dres, koja je uvek bila centrafor i uvek davala golove, ali kao Rambo Petković nikad nije pozvana u reprezentaciju“.

Poznata dramska umetnica je 11. dobitnik priznanja koje dodeljuju Narodno pozorište, Večernje novosti i Grad Požarevac. Jednoglasnu odluku o laureatu doneo je žiri u sastavu: predsednik i inicijator priznanja Mira Stupica i članovi Manojlo Vukotić, Dejan Savić, LJiljana Blagojević i Slavenko Saletović. U obrazloženju je navedeno da je „LJiljana Stjepanović uvek usložnjavala svoj lik do najviših simboličkih granica, naizgled jednostavnim glumačkim izrazom neposrednog prepoznavanja. Bez malicioznog potcenjivanja malih uloga i pretencioznog isticanja velikih, uspela je da razgonetne umetnost pozorišta i vrati je njenom prirodnom staništu – gledaocu“, ocenio je žiri.

Priznanje se sastoji od plakete koju daruje nacionalni teatar (rad akademskog slikara Geroslava Zarića), statuete Žanke Stokić (dar grada Požarevca, rad akademskog vajara Milivoja Bogosavljevića) i novčanog iznosa koji poklanjaju Večernje novosti.

Dosadašnje dobitnice

Dosadašnje dobitnice nagrade „Žanka Stokić“ su:

Svetlana Bojković,

Milena Dravić,

Radmila Živković,

Đurđija Cvetić,

Ružica Sokić,

Jelisaveta Sablić,

Gordana Đurđević Dimić,

Dara DŽokić,

Mirjana Karanović i

LJiljana Blagojević.

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, prvakinji Pozorišta na Terazijama LJiljani Stjepanović uručena je nagrada „Žanka Stokić“ za stvaralačku zrelost i bogatstvo umetničkog izraza a statuetu legendarne dive našeg teatra dobitnici predao je gradonačelnik Požarevca Miomir Ilić.

Ova nagrada tradicionalno se dodeljuje glumici koja je „obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza“.

-Еvo me hodam po rajskom cveću i ne postoji ništa više na ovom svetu što ne bih mogla ili, ne daj Bože da neću, jer u rukama držim Žankinu statuetu. Dakle, Žanka, ja ti se klanjam. Svoj najlepši san sada sanjam, rekla je Stjepanovićeva prisutnima na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Za našu profesiju se priča da je kratkotrajna i da traje onoliko koliko mi trajemo u sećanjima onih koji nas gledaju. Za mene ovo je najlepša i najplemenitija profesija koja podrazumeva najraškošnija osećanja. Glumci svojim likovima podaruju život, daju dušu, svoju ličnost, celo svoje biće. Ako su dovoljno mudri, oni od svojih likova mogu da ukradu poneku dobru osobinu i da tako sebe usavršavaju i kao umetnike i kao ljude, istakla je Stjepanović, koju je gromoglasan aplauz rasplakao. Ona je naglasila da glumci treba da traju u tuđem sećanju kao dobri ljudi. -Za mene su glumci kao svetionici, kao ono pulsirajuće svetlo koje ponekad upozorava, štiti, daje nadu. Najveća među nama, gospođa Žanka Stokić je i dalje naš svetionik. Ona i dalje pulsira u srcima svih glumaca i svojim čarobnim talentom ostaće inspiracija za sve buduće generacije glumaca, rekla je Stjepanović.

O talentu Stjepanovićeve govorili su autorka knjige „LJiljana Stjepanović – još jedna kraljica“ Dragana Bošković i glumci Radoš Bajić i Dragan Vujić Vujke, dok je reditelj Jagoš Marković poslao pismo-čestitku koje je pročitao Ivan Bosiljčić. Boškovićeva je izrazila želju da Stjepanović, za koju je napisala dramu „Kraljica Marija Karađorđević, ostane zauvek upamćena kao „kraljica smeha, glume i na kraju moja kraljica Marija Karađorđević. Bajić se „poklonio talentu, lepoti i dobroti“ svoje koleginice sa klase. -Sa vrlinama najboljeg čoveka, stasala je u najbolju glumicu. Bez imalo gordosti, sa svešću da je potpuna i neponovljiva, ona jednostavno i sa smelošću majke i sestre nosi iskrenost i lepotu svoje ličnosti i svoje bravurozne umetnosti, rekao je Bajić. Vujić je pročitao pesmu Milisava Buce Mirkovića posvećenu Stjepanovićevoj, a zatim sam primetio da je ona „sportista koji nikada nije menjao dres, koja je uvek bila centrafor i uvek davala golove, ali kao Rambo Petković nikad nije pozvana u reprezentaciju“.

Poznata dramska umetnica je 11. dobitnik priznanja koje dodeljuju Narodno pozorište, Večernje novosti i Grad Požarevac. Jednoglasnu odluku o laureatu doneo je žiri u sastavu: predsednik i inicijator priznanja Mira Stupica i članovi Manojlo Vukotić, Dejan Savić, LJiljana Blagojević i Slavenko Saletović. U obrazloženju je navedeno da je „LJiljana Stjepanović uvek usložnjavala svoj lik do najviših simboličkih granica, naizgled jednostavnim glumačkim izrazom neposrednog prepoznavanja. Bez malicioznog potcenjivanja malih uloga i pretencioznog isticanja velikih, uspela je da razgonetne umetnost pozorišta i vrati je njenom prirodnom staništu – gledaocu“, ocenio je žiri.

Priznanje se sastoji od plakete koju daruje nacionalni teatar (rad akademskog slikara Geroslava Zarića), statuete Žanke Stokić (dar grada Požarevca, rad akademskog vajara Milivoja Bogosavljevića) i novčanog iznosa koji poklanjaju Večernje novosti.

Dosadašnje dobitnice

Dosadašnje dobitnice nagrade „Žanka Stokić“ su:

Svetlana Bojković,

Milena Dravić,

Radmila Živković,

Đurđija Cvetić,

Ružica Sokić,

Jelisaveta Sablić,

Gordana Đurđević Dimić,

Dara DŽokić,

Mirjana Karanović i

LJiljana Blagojević.

25 mart, 2013