Почетак » Актуелно
 

Обележен 9. мај – Дан победе

У свечаној сали града Пожаревца приређен је пријем поводом 72 године победе над фашизмом. На пријему су присуствовали, поред челних људи ГрадаПожаревца, и представници амбасада Русије, Белорусије и Украјине, представници цркве, полиције и војске.

Међу званицама био је и Золтан Дани, бивши пуковник противавионске одбране Војске Југославије који је командовао јединицом која је током НАТО агресије на Југославију, у ноћи 27. марта 1999. године , срушила авион Ф-117 – Ноћни јастреб, у атару сремског села Буђановци.

На пријему испред домаћина све присутне госте је поздравио градоначелник Града Пожаревца Бане Спасовић који је у свом обраћању истакао велики број страдалих Срба у Другом светском рату и још је додао:

“Зато данас ми Срби, раме уз раме са великим силама које су тих четрдесетих година прошлог века поразиле нацистичку Немачку, подижемо главу и поносимо се нашим прецима који су се против фашизма борили, под било којом капом и симболом. Када узмемо у обзир моћну немачку ратну машинерију, готово невиђену до тада у историји ратовања, сигурно је да би тај рат много дуже потрајао, и са много већим последицама, да армија окупљена у тадашњем Совјетском Савезу није кренула у одлучан јуриш. Мишљења сам да је управо тај поход ваших предака драги пријатељи из Руске федерације, Украјине и Белорусије, био тај тренутак када је правда ореол победника ставила на главе праведника. Тај дан, 9. мај, када је генерал Жуков ратификовао испред савезника споразум о немачкој капитулацији данас славимо, јер на то имамо право. Право, али и обавезу да тиме одамо почаст многима који су се за тај 9. мај 1945. године борили, али га нису дочекали.“

„Ово је заједнички празник. Раме уз раме ратовали смо против највећег зла човечанства. Наши преци су гинули на фронтовима да би нове генерације добиле право на живот. Погинули су дали животе за просперитет, благостање и будућност генерација које долазе“, рекао је Арсен Ајсин, први секретар у амбасади Руске Федерације.

На свечаности обратила се и Јевгенија Пилипенко, министар – саветник у амбасади Украјине, следећим речима:

„Ова трагична страница наше заједничке историје донела је веома битне поуке, којих теба да се сећамо, како не би допустили такво зло на својој територији поново. Историја нас учи да је сваки људски живот битан и вредан и зато треба да памтимо сваког хероја који је највећу вредност положио ради наше будућности“.

Након пријема положени су венци на спомен обележја на Чачалици поводом Дана победе у Другом светском рату.

Венце на споменике Црвеноармејцима и Страдалим радољубима положиле су делегације Браничевског управног окуга, Града Пожаревца, амбасада Руске федерације, Белорусије и Украјине, Војске Србије, Министартва унутрашњих послова, Удружења потомака ратника од 1912. до 1920, СУБНОР-а, Удружења ратних ветерана, војних инвалида и породица страдалих, као и градских одбора Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије.

Поред споменика Палим родољубима јавни час историје одржао је директор Народног музеја др Гордан Бојковић, који је у својој беседи истакао:

“Од 1941. до 1944. године на потезу Чачалице су вршена сахрањивања свих оних које је, пре свега, квинслишки режим убијао, зато што се није слагао са његовом идеологијом и што нису пристајали на окупацију Србије у Другом Светском рату. То су пре свега били млади људи, углавном деца оних који су ту Немачку успешно одбијали у Првом светском рату, били сила победница и који се никада нису могли помирити са чињеницом да се држава губи за десетак дана рата, без праве и одлучне битке, без мушког отпора и стварног напора. Највећи број њих су били средњошколсци или студетни прве године факлтета Универзитета у Београду. Нису то били само идеолошки противници режима, јер је у то време на простору Србије и некадашње Југославије беснео грађански рат између супростављених идеологија, већ су пре свега били људи који нису могли да се помире са владајућом идеологијом коју су пласирали Недићевци, Љотићевци, Аћимовићевци, која је тврдила да Срби дају своје најбоље резултате само када су робови и да је за Србе добро да буду робови. Њихов једини злочин био је што су мислили својом главом и снивали слободу. Погубљења су вршена најчешће клањем на простору старог гробља код тамошње капеле, ноћу, када су били хапшени и одвођени. Више хиљада становника Пожаревца на мочварном тлу Чачалице гурнуто је у тресиште тако да им се траг не може наћи. Кад год овде пролазимо, пролазимо преко масовног гробља наших суграђана које су побили на срамоту својих и потоњих, њихови суграђани и сународници који су из других крајева дошли да им помогну. То је љага на људима који су то чинили. Они који су тада страдали, као и они који су се са оружјем супроставили окупацији своје земље, тражећи шансу да се боре за слободу и не жалећи да плате једином ценом којом се слобода плаћа, а то је крв.”

Беседу је завршио следећим речима: „Треба послушати стихове уклесане у камен на шеталишту: „Овде треба владати тишина јер је предуго царевао метак“.

Подели са другима: Facebook Twitter