Polaganjem venaca na spomenik Srpskom vojniku u Kosovskoj ulici u Požarevcu je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Vence su položili predstavnici Vojske Srbije, Grada Požarevca, Ministarstva unutrašnjih poslova, Gradske opštine Kostolac, Braničevskog okruga, udruženja i stranaka.
Gradonačelnik Grada Požarevca Saša Pavlović je ovom prilikom rekao da smo se danas okupili na jedan od najznačajnijih datuma u svetskoj istoriji:
„O značaju ovoga datuma dodatno govore okolnosti u kome se Svet i Еvropa danas nalaze. Na žalost, te okolnosti pokazuju da je mir, odnosno njegove tekovine jako teško održati. Još jedanput se pokazuje da se mir ne dešava sam od sebe, već da se za njega mora svakodnevno boriti. Ta borba se ogleda u konstantnoj težnji i delovanju da društvo korača napred, da se stvaraju uslovi koji će povezivati a ne razdvajati ljude, da se učimo razumevanju i toleranciji i na kraju poštovanju različitosti. Tek sa savladavanjem ovih naizgled osnovnih lekcija, stičemo pravo da sebe ponosno nazovemo potomcima ratnika koji su svoj i naš mir osvajali borbom i za taj postulat spremno ponudili svoj život. Da se ovde govori o najskupljoj tvorevini svedoči podatak da je naša Srbija u Velikom ratu izgubila više od milion stanovnika, što je tada činilo trećinu stanovnika, odnosno čak 60 posto muške populacije. Svesni smo da je Srbija, srazmerno svojoj veličini, pretrpela nesagledive gubitke. Herojska dela naših predaka u bitkama poput Cerske i Kolubarske ili prilikom proboja Solunskog fronta doprinela su da se širom Еvrope kod oslobodioca probudi saznanje da se srcem i umećem može nadvladati daleko veća sila odnosno značajno brojniji neprijatelj. Sve navedeno ukazuje na veliki doprinos koji su naši preci dali u oslobođenju Srbije ali i Еvrope. Poštujući rečeno, u vremenima u kojima se danas nalazimo, nama ostaje da poput naših predaka uđemo sa dodatnom voljom i snagom u borbu za očuvanje mira. Na tu borbu ni u jednom trenutku ne smemo da gledamo kao napor, već isključivo kao obavezu prema svim oslobodiocima koji su rame uz rame pod Srpskim barjakom dali svoj život za svoju i našu slobodu sa jedne, i zaveštanje našim potomcima sa druge strane.“
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožena vrsta u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks, a dobio je ime po kraljici Nataliji, jer ju je 1884. otkrio i opisao, zajedno sa botaničarem Josifom Pančićem, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića – Sava Petrović.