Povodom školske slave Svetog Save u Velikoj sali Centra za kulturu održana je Svečana akademija pod pokroviteljstvom Grada Požarevca a u organizaciji Braničevske eparhije, osnovnih i srednjih škola i predškolske ustanove.
Gradonačelnik Grada Požarevca Saša Pavlović je ovom prilikom istakao da ovim skupom, ali i svim ostalim svečanim akademijama koje se održavaju u Srbiji i među našom dijasporom, podsećamo se velikih dela prvog Arhiepiskopa Srpske pravoslavne crkve:
„Slaveći ga, između ostalog, i kao školsku slavu, mislim da poukama iz njegovog života dajemo najbolji primer deci i mladima. Setimo se da je on pomirio svoju braću i uneo slogu među njih. Takođe, setimo se da je još kao mlad odbacio presto i sve ono materijalno koje ono sa sobom nosi, shvatajući da mu je miliji duhovni život i stvaranje. Uzimajući to u obzir, uveren sam da bi mu najveća želja danas bila da se u njegovoj Srbiji posvađani pomire, a svi zajedno povežemo i pričvrstimo za svoje korene. Oni su nas, na kraju krajeva, i održali svih ovih turbulentnih vekova tokom postojanja naše države. Srpski narod je u doba gladi, ratova i zavojevača za svoje korene upravo držala naša Srpska pravoslavna crkva. Podsećala nas je naša crkva da će nevolje uvek dolaziti i prolaziti, ali da je važno da tokom tih perioda ne smemo izgubiti sebe i svoju povezanost sa Bogom. Zato je Sveti Sava veliki deo svog života posvetio utemeljenju Srpske pravoslavne crkve znajući da je ona garant očuvanja našeg identiteta, bez obzira na iskušenja i izazove pred nama.“
Еpiskop Braničevske eparhije dr Ignjatije, podsetio je da je Sveti Sava mnogo učio i otvarao škole, ali da to nisu bile škole ovog tipa koje mi danas imamo:
„Čovek ovoga vremena dostigao je velika otkrića – gromobran, automobil, telegraf, telefon do veštačke inteligencije danas, a sve u cilju da olakša život sebi. Budući da su svi počeli da idu u škole, entuzijasti koji su bili za to su proglasili da će nastati raj na zemlji u 20 veku. Međutim, on nam je doneo dva svetska rata sa velikim stradanjem i iživljavanjem jednog čoveka nad drugim. Čovek je video drugog čoveka kao neprijatelja i većinu tih svojih pronalazaka je upotrebio da stvori oružje i ubije drugoga, čemu smo svi svedoci.“
U nastavku usledio je kulturno-umetnički program koji su pripremili vrtići, osnovne i srednje škole i Braničevska eparhija.
Naziv akademije je bio „Pravo hodi kroz život i puteve svoje ispravljaj“.