Izložba, virtuelna izložba i katalog o zatočenicima iz Požarevca i Braničevskog okruga u koncentracionom logoru Beograd – Banjica 1941-1944. nastali su kao rezultat saradnje Istorijskog arhiva Požarevac i Istorijskog arhiva Beograda.

Postavka predstavlja svedočanstvo zatočenika i zločina njihovih tamničara.

Sam logor bio je sinonim na represiju nad civilnim stanovništvom, pripadnicima rasnih, etničkih i religijskih grupa, političkim i ideološkim protivnicima.

Autorski tim projekta čine Isidora Stojanović i Snežana Lazić, viši arhivisti Istorijskog arhiva Beograda i dr Jasmina Nikolić, arhivski savetnik i direktor Istorijskog arhiva Požarevac.

„Analizom logorskih knjiga kao arhivskih izvora utvdili smo da je u banjičkom logoru bilo 1683 zatočenika sa prostora opštine Požarevac i Braničevskog okruga. Starosna i polna struktura ovih zatočnika bila je šarenolika, zatvarani su odrasli muškarsi i žene, ukupno njih 136 i četvoro dece. Streljano je 286, sedam je likvidirano, 15 je umrlo u logorskoj ambulanti, 575 je odvedeno na rad, 724 je pušteno iz logora, dok nedostaju podaci za 90 ljudi”, navela je dr Jasmina Nikolić.

Izložbu je otvorio zamenik gradonačelnika Grada Požarevca Saša Pavlović sledećim rečima:

„Prvi deo naziva ove izložbe još uvek budi strašne uspomene i sećanje na užase nepojmljive ljudskom biću kod onih koji su ih i sami doživeli. Kod nas ostalih koji smo o tom sumornom delu naše istorije samo slušali, stvara se ništa manja nelagoda, ali i neverica da se to moglo dogoditi pre manje od osam decenija. Ono što nas sve podjednako boli je to što su u organizaciji tog logora smrti učestvovali i oni koji su naše krvi. Stražarili su nad zatočenima i oni koji su nekoliko godina ranije sa njima radili zajedno, živeli zajedno, možda zajedno tugovali i veselili se.

Tragedija kazuje da su unutar ovog nemačkog logora smrti, patnje i bola srpski zatočenici pronalazili snage da se dele po ideologiji i po tom osnovu međusobno svađaju i ubijaju.
Ta tragedija koja kazuje da se sve to dešavalo u trenutku kada su imali zajedničkog neprijatelja je zapravo mnogo veća i dalekosežnija od same okupacije i broja onih koji je nisu preživeli.

Upravo ti koji je nisu preživeli, siguran sam, želeli su da njihovi potomci žive složno jedni sa drugima a mi danas smo svedoci da i sada itekako brzo i lako možemo naći razlog da se posvađamo jedni sa drugima iako znamo šta nam je u prošlosti sve to donosilo.

Kao građani Požarevca, naročito nam je važno da saznamo nešto više o sudbinama žitelja Braničevskog okruga u banjičkom logoru. Zato sam zahvalan istorijskom arhivu Požarevac na dokumentima i fotografijama koje su pred nama. One sa sobom nose strašna svedočenja, i možda će neko gledajući ih prepoznati neki podatak, lik ili prezime koje će ga podsetiti na nekog pretka, poznanika ili komšiju.

Ukoliko se to desi, a mislim da je to i glavna poenta ove izložbe, valja se setiti da se ovakvi užasi ne dešavaju tamo nekom ko je daleko, već su se desili u ovoj zemlji pre manje od osamdeset godina. Neka nam svima posluže kao opomena da se ovakva mračna doba mogu sprečiti samo, jedino i isključivo snagom države koju jedino može doneti sloga naroda, nas koji u njoj živimo.“

Izložba je otvorena do 14. oktobra.

21 septembar, 2017