U šatoru Požarevačkog mira na Tulbi, otvorena je izložba „Požarevački mir 1718.“

Izložbu je otvorio predsednik Skupštine Grada Požarevca Bojan Ilić uz prisustvo Johanesa Iršika, direktora Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.

Izložba je bila postavljena u Gracu u Austriji prošle godine kao centralni deo obeležavanja 300 godina od potpisivanja Požarevačkog mira. Ona obuhvata četiri celine, na šesnaest panoa, na kojima se mogu videti, osim osnovnih informacija vezanih za održavanje ove velike mirovne konferencije, i posledice izmirenja velikih sila vidljivih u svim segmentima društva, politici, ekonomiji i kulturi, a koji sežu do današnjih dana. Upoređivanje nekadašnjih i sadašnjih prilika svakako će doprineti boljem razumevanju istorijskih dešavanja ne samo na teritoriji Srbije, već i u okviru cele Еvrope.

Otvarajući izložbu predsednik požarevačkog parlamenta Bojan Ilić je rekao da mu je izuzetno drago što je ova izložba postavljena u Požarevcu, i zatim je istakao:

“Okupljajući se na mestima poput ovog, povodima poput ovog, jačamo ne samo kulturu i prijateljske veze, već takođe i učimo. Učenje iz prošlosti oduvek je bila značajna stavka u rastu i razvoju svakog društva i države, a znamo da je nama u Srbiji ona možda i najpotrebnija. Večeras se još jednom podsećamo da je naš grad ušao 1718. godine na istorijsku mapu Еvrope kao sinonim za prekid velikog stradanja i sukoba, i kao takav dužan je da o tome iznova i iznova govori drugima ali i sebi. Velika istorijska distanca u odnosu na aktuelno vreme učinila je da se imena stradalih u sukobu koji je prethodio potpisivanju Požarevačkog mira izblede i gotovo se zaborave. Ono što ne smemo zaboraviti su negativne okolnosti i greške koje su pravljene tada, a sve iz razloga da ih ne bi ponavljali sada. Imena najmoćnijih sila su se promenila, ali nadajmo se da su oni koji su danas zauzeli njihova mesta, iz svega toga nešto naučili. Srbija je tada malo o čemu odlučivala i samo se nadala dobrom vetru koji bi je stavio u zaklon od onih koji su te vetrove pravili. Danas, pored zaklona, uzdamo se i u sopstvenu snagu i ugled ali i u istorijske lekcije koje su, nadamo se, moćniji od nas konačno savladali. Izložba poput ove, pomaže nam svima na tom putu i uveren sam, doprinosi da budemo makar jedan metar blizi društvu i odnosima među narodima, kakve bi svi želeli da imamo na ovoj našoj planeti.”

Johanes Iršik, direktor Austrijskog kulturnog foruma, je u svom obraćanju rekao da mnoge tačke sporazuma su zapanjujuće relevantne i one se izrazito ne razlikuju od onih koje danas koristimo u međunarodnim ugovorima. Pored istorijskog podsećanja, izložba postavlja i pitanje koje su posledice ovog sporazume za Еvropu. U kojoj meri su uticali na oblasti, kao što su saobraćaj, ekonomija, politički odnosi, naučna i kulturna razmena.

Dr Gordan Bojković, direktor Narodnog muzeja Požarevac, podsetio je da je prošle godine obeleženo 300 godina od potpisivanja Požarevačkog mira i govorio je o značaju potpisivanja Požarevačkog mira 21. jula 1718. godine, koji je predmet izložbe. Po Bojkovićevim rečima, ovim sporazumom evropske zemlje su dokazale da se mogu odupreti Turcima i posebno istakao da je posle mirovnog, 27. jula, potpisan još jedan možda i značajniji sporazum, kojim su uspostavljeni trgovački i diplomatski odnosi između Austrije i Turske koji će kasnije biti obrazac za sve druge i dalje kontakte sa Turskim carstvom.

26 april, 2019