На основу члана 60. став 2. Закона о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС“ бр. 62/06, 65/08-други закон и 41/09 ), и члана 32.став 1. тачка 6) Статута града Пожаревца („Службени гласник града Пожаревца“, бр. 4/13-пречишћен текст), а уз сагласност Министарства пољопривреде и заштите животне средине Управе за пољопривредно земљиште Републике Србије број: 320-11-1940/2014-14 од 1.7.2014. године, Скупштина града Пожаревца, на седници одржаној дана 11.7.2014.године, донела је

П Р О Г Р А М
ЗАШТИТЕ , УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА
ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА НА ТЕРИТОРИЈИ
ГРАДА ПОЖАРЕВЦА ЗА 2014. ГОДИНУ

Овим Програмом даје се преглед површина пољопривредног земљишта по катастарским општинама, класама и културама, анализа стања земљишта и уређења пољопривредног земљишта, утврђује Програм радова на заштити и уређењу пољопривредног земљишта и План коришћења пољопривредног земљишта у својини Републике Србије.

I. ОПШТИ ДЕО

Територија града Пожаревца саставни је део дна Панонске низије са апсолутним висинама између 69 и 30 метара и релативном висином од 225 метара. Централно место у рељефу града Пожаревца заузимају четири основне геоморфолошке целине:

1) Поморавље (површине 194,7 км2) – шира просторна целина чији се крајњи североисточни део налази између Велике Мораве (на западу), Пожаревачке греде (на истоку) и рукавца Дунава (на северу). Карактерише га нагиб терена који није већи од 3%;

2) Пожаревачка греда (греда Сопот) – раздваја Поморавље од Стига правцем север-југ. У оквиру града издиже се до висине од 237 метара, има укупну површину од 54,2 км2 .

3) Стиг (површине од 172 км2)- целина која се простире источно од Пожаревачке греде, чији се један део налази на територији општине Мало Црниће. Већи део овог простора је раван и има мањи нагиб од 3%, док је остали део виши и са стрмијим падинама;

4) Костолачко приобаље Дунава (заузима површину од 69,9 км2) – простор у оквиру кога је Дунав изградио речна острва и алувијалну раван, која је изградњом енергетског и пловидбеног система Ђердап, била редовно плављена.

Подручје града Пожаревца, налази се у умерено климатском појасу. Средња годишња температура ваздуха на највећем делу територије креће се око 11оC. У току јануара месеца температура се креће око +1оC, а у току јула око 23оC. Просечна годишња количина падавина износи 635 мм.
Град Пожаревац, налази се на ушћу Велике Мораве у Дунав, као и на ушћу Млаве у Дунав. Водни ресурси пружају услове за развој пољопривреде.
Од укупне површине града Пожаревца (52 321 хектара или 523 квадратна километра), пољопривредне површине заузимају 73,38% укупне површине територије, од чега су 97,8% обрадиве површине.

Квалитет земљишта је висок и највећим делом припада плодним типовима земљишта при чему чернозем, гајњача и остала хумусна земљишта чине 99,3% плодног земљишта. Сетвена структура је делимично усклађена са природним условима, али нису у довољној мери развијени могући интензивни видови пољопривредне производње. Што се тиче структуре обрадивих површина, највише се гаје : кукуруз, сунцокрет, крмно биље и поврће. Сточни фонд у 2005. години изгледао је овако: 6.903 говеда, 32.313 свиња,9.127 оваца и 113879 живине.Од воћа највише се гаје јабуке и шљиве.Виногради покривају око 750 хектара и углавном се налазе у приватном власништву.

 Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљиштаНа основу члана 60. став 2. Закона о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС“ бр. 62/06, 65/08-други закон и 41/09 ), и члана 32.став 1. тачка 6) Статута града Пожаревца („Службени гласник града Пожаревца“, бр. 4/13-пречишћен текст), а уз сагласност Министарства пољопривреде и заштите животне средине Управе за пољопривредно земљиште Републике Србије број: 320-11-1940/2014-14 од 1.7.2014. године, Скупштина града Пожаревца, на седници одржаној дана 11.7.2014.године, донела је

П Р О Г Р А М
ЗАШТИТЕ , УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА
ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА НА ТЕРИТОРИЈИ
ГРАДА ПОЖАРЕВЦА ЗА 2014. ГОДИНУ

Овим Програмом даје се преглед површина пољопривредног земљишта по катастарским општинама, класама и културама, анализа стања земљишта и уређења пољопривредног земљишта, утврђује Програм радова на заштити и уређењу пољопривредног земљишта и План коришћења пољопривредног земљишта у својини Републике Србије.

I. ОПШТИ ДЕО

Територија града Пожаревца саставни је део дна Панонске низије са апсолутним висинама између 69 и 30 метара и релативном висином од 225 метара. Централно место у рељефу града Пожаревца заузимају четири основне геоморфолошке целине:

1) Поморавље (површине 194,7 км2) – шира просторна целина чији се крајњи североисточни део налази између Велике Мораве (на западу), Пожаревачке греде (на истоку) и рукавца Дунава (на северу). Карактерише га нагиб терена који није већи од 3%;

2) Пожаревачка греда (греда Сопот) – раздваја Поморавље од Стига правцем север-југ. У оквиру града издиже се до висине од 237 метара, има укупну површину од 54,2 км2 .

3) Стиг (површине од 172 км2)- целина која се простире источно од Пожаревачке греде, чији се један део налази на територији општине Мало Црниће. Већи део овог простора је раван и има мањи нагиб од 3%, док је остали део виши и са стрмијим падинама;

4) Костолачко приобаље Дунава (заузима површину од 69,9 км2) – простор у оквиру кога је Дунав изградио речна острва и алувијалну раван, која је изградњом енергетског и пловидбеног система Ђердап, била редовно плављена.

Подручје града Пожаревца, налази се у умерено климатском појасу. Средња годишња температура ваздуха на највећем делу територије креће се око 11оC. У току јануара месеца температура се креће око +1оC, а у току јула око 23оC. Просечна годишња количина падавина износи 635 мм.
Град Пожаревац, налази се на ушћу Велике Мораве у Дунав, као и на ушћу Млаве у Дунав. Водни ресурси пружају услове за развој пољопривреде.
Од укупне површине града Пожаревца (52 321 хектара или 523 квадратна километра), пољопривредне површине заузимају 73,38% укупне површине територије, од чега су 97,8% обрадиве површине.

Квалитет земљишта је висок и највећим делом припада плодним типовима земљишта при чему чернозем, гајњача и остала хумусна земљишта чине 99,3% плодног земљишта. Сетвена структура је делимично усклађена са природним условима, али нису у довољној мери развијени могући интензивни видови пољопривредне производње. Што се тиче структуре обрадивих површина, највише се гаје : кукуруз, сунцокрет, крмно биље и поврће. Сточни фонд у 2005. години изгледао је овако: 6.903 говеда, 32.313 свиња,9.127 оваца и 113879 живине.Од воћа највише се гаје јабуке и шљиве.Виногради покривају око 750 хектара и углавном се налазе у приватном власништву.

 Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта

11 јул, 2014