Svetosavska tradicija je srpsko nadahnuće

Na Svetosavskoj akademiji u Bradarcu, po tradiciji jednoj od najvećih u Braničevskom okrugu, trinaestoj zaredom, okupili su se meštani ovog sela sa brojnim prijateljima i gostima, slaveći prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja Savu. Svečanu akademiju je himnom „Bože pravde“ i odlomcima iz liturgije Svetog Jovana Zlatoustog, kompozitora Stevana Mokranjca, otvorio Gradski ženski hor „Barili“, pod dirigentskom upravom profesorke mr Katalin Tasić. O našem duhovnom preporoditelju zborio je otac Simeon, starešina manastira Rukumija, nakon čega se prisutnima obratio i prvak srpske drame Tihomir Arsić.

Trinaestu Svetosavsku akademiju organizovali su Mesna zajednica Bradarac i manastir Rukumija, pod pokroviteljstvom Skupštine grada Požarevca. Ovom velikom svečanom skupu prisustvovali su predstavnici Grada Požarevca, sa predsednikom Skupštine Banetom Spasovićem na čelu, potom, predstavnici Gradske opštine Kostolac, PD „TЕ-KO Kostolac“, javnih preduzeća ovog kraja, crkve, a među njima i narodni poslanik Veroljub Arsić.

Otac Simeon, besedeći, podsetio je na Savin duhovni uspon, sa kojim se rađalo i srpsko pravoslavlje- naše Svetosavlje:

– Sveti Sava, izmiritelj, poštovan je i voljen od svih Balkanaca. Narodu srpskom dao je hrišćansku dušu. Naš je duhovni voditelj, spasitelj duhovnog i državnog života. Drugi je spasitelj posle Hrista“, kazivao je između ostalog otac Simeon.

Pozivajući se i na pisanija Svetog vladike Nikolaja, Simeon je podsetio na date nam božije zapovesti, naglasivši da bismo ih se trebali pridržavati, jer bi takvo postojanje značilo slobodu- slobodu od greha, slobodu od tuđinske vlasti nad crkvom i državom i slobodu kulturnog stvaralaštva.

Prvak drame Narodnog pozorišta Tihomir Arsić, trideset i sedam godina unazad, volonterski radi za Srpsku pravoslavnu crkvu, putujući u nastojanju da što bolje upozna srpski narod. U Bradarcu se osvrnuo na vek od Prvog svetskog rata, najstradalnijeg perioda srpskog naroda, tokom kojeg je četirimilionska državica izgubila 1.273.000 muških glava. Otvorio je pitanje- da li smo se nečemu naučili i je li to dovoljno, pa nastavio:

-Otac Simeon nas je podsetio na to da se mi Srbi razlikujemo od drugih naroda, jer slavimo slavu i imamo Sevtosavlje. Posle toliko decenija i ratova, zapadna civilizacija i danas ne uspeva da odgonetne kako je srpski vojnik, goloruk, bosonog, neobučen i neodeven, dobijao ratove? Naravno, ako se tako mogu zvati posle toliko žrtava i na svakoj kući crnog barjaka. No, da li smo dovoljno naučili? Srbiji je više nego ikada potrebna sabornost, sloga, jedinstvo… Dosta nam je podela. I, čini se da je u narodu počela da tinja nada…

U završnici svog izlaganja, Arsić je govorio monolog iz predstave „Solunci govore“, potom iskazavši čestitke i pohvale mesnoj zajednici Bradarac na trudu u očuvanju tradicije okupljanja oko Svetitelja Save.Svetosavska tradicija je srpsko nadahnuće

Na Svetosavskoj akademiji u Bradarcu, po tradiciji jednoj od najvećih u Braničevskom okrugu, trinaestoj zaredom, okupili su se meštani ovog sela sa brojnim prijateljima i gostima, slaveći prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja Savu. Svečanu akademiju je himnom „Bože pravde“ i odlomcima iz liturgije Svetog Jovana Zlatoustog, kompozitora Stevana Mokranjca, otvorio Gradski ženski hor „Barili“, pod dirigentskom upravom profesorke mr Katalin Tasić. O našem duhovnom preporoditelju zborio je otac Simeon, starešina manastira Rukumija, nakon čega se prisutnima obratio i prvak srpske drame Tihomir Arsić.

Trinaestu Svetosavsku akademiju organizovali su Mesna zajednica Bradarac i manastir Rukumija, pod pokroviteljstvom Skupštine grada Požarevca. Ovom velikom svečanom skupu prisustvovali su predstavnici Grada Požarevca, sa predsednikom Skupštine Banetom Spasovićem na čelu, potom, predstavnici Gradske opštine Kostolac, PD „TЕ-KO Kostolac“, javnih preduzeća ovog kraja, crkve, a među njima i narodni poslanik Veroljub Arsić.

Otac Simeon, besedeći, podsetio je na Savin duhovni uspon, sa kojim se rađalo i srpsko pravoslavlje- naše Svetosavlje:

– Sveti Sava, izmiritelj, poštovan je i voljen od svih Balkanaca. Narodu srpskom dao je hrišćansku dušu. Naš je duhovni voditelj, spasitelj duhovnog i državnog života. Drugi je spasitelj posle Hrista“, kazivao je između ostalog otac Simeon.

Pozivajući se i na pisanija Svetog vladike Nikolaja, Simeon je podsetio na date nam božije zapovesti, naglasivši da bismo ih se trebali pridržavati, jer bi takvo postojanje značilo slobodu- slobodu od greha, slobodu od tuđinske vlasti nad crkvom i državom i slobodu kulturnog stvaralaštva.

Prvak drame Narodnog pozorišta Tihomir Arsić, trideset i sedam godina unazad, volonterski radi za Srpsku pravoslavnu crkvu, putujući u nastojanju da što bolje upozna srpski narod. U Bradarcu se osvrnuo na vek od Prvog svetskog rata, najstradalnijeg perioda srpskog naroda, tokom kojeg je četirimilionska državica izgubila 1.273.000 muških glava. Otvorio je pitanje- da li smo se nečemu naučili i je li to dovoljno, pa nastavio:

-Otac Simeon nas je podsetio na to da se mi Srbi razlikujemo od drugih naroda, jer slavimo slavu i imamo Sevtosavlje. Posle toliko decenija i ratova, zapadna civilizacija i danas ne uspeva da odgonetne kako je srpski vojnik, goloruk, bosonog, neobučen i neodeven, dobijao ratove? Naravno, ako se tako mogu zvati posle toliko žrtava i na svakoj kući crnog barjaka. No, da li smo dovoljno naučili? Srbiji je više nego ikada potrebna sabornost, sloga, jedinstvo… Dosta nam je podela. I, čini se da je u narodu počela da tinja nada…

U završnici svog izlaganja, Arsić je govorio monolog iz predstave „Solunci govore“, potom iskazavši čestitke i pohvale mesnoj zajednici Bradarac na trudu u očuvanju tradicije okupljanja oko Svetitelja Save.

29 januar, 2014