Галерија Милене Павловић-Барили у Пожаревцу смештена је у њеној родној кући и пружа могућност посетиоцима да разгледајући њене слике упознају ову изузетну жену, сликара, песника надреализма, између два рата, једну од најинтересантнијих личности уметничке Европе тог периода.

Милена Павловић-Барили (5. новембар. 1909. Пожаревац — 6. март. 1945. Њујорк) је била српска сликарка и једна од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два рата.

На свом уметничком путу Милена Павловић-Барили студира сликарство у Београду (1922-1926) и Минхену (1926-1928), а узор јој постаје сликар Де Кирико (по угледу на њега делови платна остају ненасликани). У Београду излаже 1928. Сликарски симболи су јој између сна и јаве, женски сетно љупки ликови, велови, крилати младићи на штулама, антички стубови, Венере без руку, харлекини, бисте, лепезе, птице, а касније у њеном трећем, прелазном периоду и симболи дискретнијег надреализма. Године 1930. напушта Југославију и наредну деценију проводи у Шпанији, Риму, Паризу и Лондону, где се дружила и излагала са европском уметничком елитом (Жан Кокто, Андре Бретон). Тада улази у нову, прерафаелитску, у ствари романтичарску школу, окренута више прошлости него садашњости, те постаје представник надреалистичког или матафизичког романтизма. У Лондону излаже 1931, а у Паризу и Риму 1932. Августа 1939. одлази за Њујорк, где је живела све до своје изненадне и преране смрти 1945. У САД је поред сликарства радила на комерцијалном дизајну за модне журнале.

За живота је урадила преко 300 радова, пуно скица и цртежа. Многа платна су јој у кући-музеју у Пожаревцу, Музеју савремене уметности и Народном музеју у Београду, као и у Риму.

На Милениним сликама се углавном појављује једно лице, „лице саме уметнице“, овалног, мирног и по мало мистериозног израза. Милена је била лепа, а њене слике су личиле на њу.

Галерија је стециште, не само највећих савремених ликовних стваралаца, већ и туриста који у великом броју сваке године посете ово чаробно царство слика, посебно за време одржавања бијенала ¨У светлости Милене¨- ликовне манифестације која окупља учеснике из земље и иностранства, из оних дисциплина које су биле заступљене у Милениној уметности: сликарство, цртеж, костимографија, сценографија.

Миленино писмо мами (3.1.1943, Њујорк):

Драга моја мама… Најлепши залазак сунца је у нашој башти у Пожаревцу. Људи мисле да сам ја само у прохујалим временима тражила образце за моје слике, а оне су се појавиле из залеђености мога детињства за траве, облаке, птице, лептире, за наша поља и шумарке… У мојој машти су се сјединиле наше приче о вилама бродарицама, које си ми ти казивала, са песмама Валерија, а поломљене римске скулптуре и саркофази, које сам са одушевљењем и дивљењем гледала у археолошким налазиштима код Пожаревца, водили су ме до визија Ботичелија и Де Кирка.

 

Gallery of Milena Pavlovic-Barili in Pozarevac stored in her native home, and allows visitors to learn about sightseeing in her paintings this extraordinary woman, artist, surrealist poet, between the two wars, one of the most interesting artistic personalities of the period. 

Milena Pavlovic-Barili (November 5. 1909th Pozarevac – March 6. 1945th New York) was a Serbian painter and one of the most interesting artistic personalities of Europe between the wars.

For his artistic path Milena Pavlovic-Barili study painting in Belgrade (1922-1926) and Munich (1926-1928), she becomes a role model by De Chirico. In Belgrade exposes 1928th her pictorial symbols between dream and reality, the women wistfully charming characters, veils, winged young men on stilts, antique columns, Venus without arms, harlequins, you, fans, birds, and later in her third, a transitional period and symbols of surrealism. In the 1930th left Yugoslavia and spends the next decade in Spain, Rome, Paris and London, where she fell in and exhibited with the European artistic elite (Jean Cocteau, Andre Breton).  In London, exhibited in 1931 in Paris and Rome 1932nd August 1939. goes to New York, where she lived until his sudden and untimely death of 1945th in the U.S., in addition to painting, working in commercial design for the fashion journals.

During lifetime she has done over 300 works, many sketches and drawings. Many of her canvases are in the house-museum in Pozarevac, the Museum of Modern Art and National Museum in Belgrade and Rome.

Milena on images usually appear one person, „the face of the artist“, oval, quiet and a bit mysterious expression. Milena was beautiful, and her paintings looked like her. 

The gallery is a meeting place, not only the greatest contemporary visual artists, but also tourists in large numbers every year visit this magical realm of images, especially during the biennial maintenance „In Light of Milena“ – visual arts event that brings together participants from home and abroad, from those disciplines which were represented in Milena’s art: painting, drawing, costume design, set design.

Milena’s mother a letter (01.03.1943, New York):

My dear mother… The most beautiful sunset in our garden in Pozarevac. People think that I am only in bygone times, looking for patterns of my pictures, and they emerged from the freeze of my childhood in the grass, clouds, birds, butterflies, our fields … In my imagination have combined to our stories about fairies  that you recite me with songs of Valeria, a broken Roman sculptures and sarcophagi, which I enthusiastically watched in amazement and archaeological sites near Pozarevac, led me to a vision of Botticelli and De Kirk.