Полагањем венаца на споменик Српском војнику у Косовској улици у Пожаревцу је обележен Дан примирја у Првом светском рату.

Венце су положиле делегације Војске Србије, Града Пожаревца, МУП-а, Браничевског управног округа, Градске општине Костолац, борачких организација и политичких странака.

Градоначелник Града Пожаревца Саша Павловић је истакао овом приликом да је овај дан када у тишини и са дубоким поштовањем застајемо пред сенима оних који су уградили своје животе у темеље наше слободе, наше државе и нашег постојања:

„Пре више од једног века, у 11. часу, 11. дана, 11. месеца 1918. године, утихнули су топови на фронтовима Великог рата.  Свет је тада одахнуо, али је Србија, иако на страни победника, ту слободу платила најскупљом могућом ценом. Изгубили смо готово трећину укупног становништва и више од половине мушке популације. Нема готово ниједне породице у Пожаревцу, Браничеву и читавој Србији која у том рату некога свог није ожалила.  Овај споменик пред којим данас стојимо је вечни симбол српског сељака, домаћина, радника и ђака… Он је симбол свих оних који су обукли војничку униформу, прешли ледену албанску голготу, васкрсли на Крфу и као вихор пробили Солунски фронт.   Учинили су то доносећи слободу својој отаџбини и зато њихова храброст, част и љубав према родној груди остају трајни завет за све нас. Наталијина рамонда, цвет феникс, који данас има посебно значење, најбоље описује судбину нашег народа.   Као што овај нежни цвет може да оживи са само неколико капи воде, тако се и Србија из пепела Великог рата поново уздигла, поносна и неуништива. Наша је дужност да ту жртву никада не заборавимо. Сећање на јунаке са Цера, Колубаре, Кајмакчалана и браниоце Пожаревца није само окренуто ка прошлости већ је и наш путоказ за будућност. Зато, попут њих, никада не смемо одустати од борбе за Србију, отаџбине свих нас који у њој живимо и свих оних који ће се у њој тек родити.“

Окупљени су минутом ћутања одали пошту свима који су у Великом рату, као цивили или под оружјем, дали живот за слободу.

11 новембар, 2026