Титулу овогодишњег почасног витеза добили су Дејан Савић, тренер ватерполо репрезентације Србије, Марина Маљковић, тренер женске Кошаркашке репрезентације Србије и Жића Марадона, пожаревачки хуманитарац. Почасни витезови добили су плашт и сабљу.
Добродошлицу свим у пожаревачку градску кућу пожелео је градоначелник Града Пожаревца Саша Павловић следећим речима:
“Сводови овог дома памте много значајних људи који су под њима боравили, али ретко када у овом броју и у исто време. Данас смо се окупили да, уочи 58. Љубичевских коњичких игара, испунимо вољу Пожаревљана и да уручимо плашт и сабљу почасним витезовима. Ослушкујући жељу грађана да Игре добију почасног витеза који је својим делима задужио Србију, ове године јасно смо чули три имена. Та се имена у граду, као и у читавој Србији, нису шапутала већ су громко одјекивала, па нисмо имали потешкоће да их јасно чујемо. Они су, даме и господо, заслужили да их од данас и званично зовемо почасним Љубичевским витезовима јер имају све вредности које један витез носи са собом како би заслужио ту титулу. Својим успесима наши будући витезови донели су много радости читавом народу. На том путу показали су људске особине својствене онима који дајући много не траже много заузврат. Надамо се и верујемо, да ће за њих ова част наших грађана бити један значајан шраф у машинерији њихових будућих успеха на пољима спорта и хуманости. Разлог што, говорећи о почасном витезу, говорим у множини је тај што ове године имамо чак троје оних којима ћемо данас уручити витешко знамење, потпуно заслужено. Уочи саме доделе, медијатор ће прочитати делове биографије Марине Маљковић, Дејана Савића и Живорада Ђурића – Жиће Марадоне. Ипак, сигуран сам да током тог дела данашње свечаности нећете чути ништа што већ нисте ви и читава Србија знали о њима. Ми знамо да данас у градском здању имамо три велике каријере и људске величине и биће нам част да их вечно, почевши од данас, зовемо – почасни Љубичевски витезови.”
Градоначелник је потом уручио плашт, сабљу и повељу Марини Маљковић, истакнутом српском кошаркашком тренеру. Марина Маљковић је овом приликом истакла да је чест гост у Пожаревцу и да се у овом граду све оно што се обећа и реализује и да сваки пут кад дође у Пожаревац је јако емотивно јер је дочекана на прави начин, као и да јој никада није било тешко да доведе овде свој тим из Кине, репрезентацију Србије или покрет за женску кошарку.
Други почасни витез је Дејан Савић, бивши југословенски и српски ватерполо репрезентативац, а сада и тренер. Тренутно је селектор репрезентације Србије, човек који је освојио све у овом спорту као играч и тренер. Савић је рекао да му је изузетна част и задовољство што се налази у Пожаревцу, што му је указана велика част јер ова награда остаје доживотно и да се нада да ћемо ускоро овде имати један озбиљан клуб на новом базену.
Град је донео одлуку да витешка знамења додели и пожаревљанину Живораду Ђурићу, који је у свом родном граду завршио основну школу. Образовање је наставио у Сремској Каменици, а потом је дипломирао на вишој криминалистичкој школи у Земуну и стекао звање криминалистичког инспектора. Радио је и на другим пословима у МУП-у. Упоредно са полицијским послом целог живота бавио се кошарком и хуманитарним радом за који је добио више признања и награда.
Он је овом приликом уручио новачну донацију Центру за децу и омладину ометену у развоју, као и витешку сабљу, а најавио је и да ће овој установи донирати кревете, душеке и постељину.