Полагањем венаца на споменик Слободана Стојановића почели су 12. Дани Слободана Стојановића.

Венце су положили представници локалне самоуправе, Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ и чланови породице.

Обраћајући се пријатељима и поштоваоцима дела Слободана Стојановића, председник Скупштине града Предраг Мијатовић је казао да је Стојановић као писац свестраног талента један од ретких коме је пошло за руком да буде омиљен и критици и публици.

Председник Скупштине града Пожаревца – Предраг Мијатовић

„Готово магично је преносио на папир, мале и велике екране, животне ситуације које су могле свима да се догоде, чинећи то на начин који је све нас убеђивао да се то баш тако некада негде десило. Овај моменат, када се у нашем граду одвијају Дани Слободана Стојановића није једини када се одужујемо нашем славном суграђанину. Љубоморно чувамо успомену на њега, поносни што је потекао из нашег града и снажно попут највеће реке, преплавио најдивнијим успоменама милионе читалаца и гледалаца широм Балкана. Не видим у будућности тренутак када ће бити заборављена његова ванвременска дела попут „Више од игре“, „Сироче“, „Птиц и птица“, „Држање за ваздух“… Исказајући још једном поштовање и дивљење према великом уметнику, позивам све суграђане, нарочито оне млађе, да се током ових Дана Слободана Стојановића, упознају са његовим опусом како би и они били поносни на чињеницу што је своје детињство и младост провео баш у нашем граду“, рекао је Мијатовић.

Директорка Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Вера Митровић Зарић је истакла да ова установа има веома разноврсне и богате културне садржаје, преко 130 сваке године, а да је ова манифестација круна свих њих.

Директорка Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ – Вера Митровић Зарић

„Данас смо се окупили око бисте овог тако важног човека за нашу културу и присећамо се колико је била јака његова вера у моћ приче која још увек „лептирује“ ту око нас и проноси мисао да уметност може спасити свет. Ми, Стојановићава публика, читајући и гледајући те његове топле и мудре приче продужавамо свој и његов живот, попут Андрићеве Аске, која између игре и смрти бира игру, односно уметност“, закључила је Вера Митровић Зарић.

05 октобар, 2021