Polaganjem venaca kraj Spomenika srpskom vojniku u Kosovskoj ulici, na Spomen kosturnicu vojnicima Crvene armije i na Spomenik streljanim rodoljubima u Drugom svetskom ratu na Čačalici obeležen je Dan oslobođenja grada Požarevca u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Vence na spomen obeležja su položili predstavnici Grada Požarevca, ambasade Ruske Federacije, ambasador Belorusije Valerij Briljov, ispred Vlade Republike Srbije državni sekretar u ministratvu rada, zapopšljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Miodrag Kapor, vojske i policije, Braničevskog upravnog okruga, Gradske opštine Kostolac, SUBNOR-a, Udruženja potomaka ratnika 1912-1920, Društva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. i političke stranke.

Miodrag Kapor, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja

U okviru srpsko – ruskih komemorativnih svečanosti, povodom 15. oktobra, Dana oslobođenja Požarevca na Čačalici se obratio kod spomenika Streljanim rodoljubima Miodrag Kapor, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja. On je tom prilikom istakao da je učešće ruskih vojnika i jedinica u borbama i zajedničke pobede nad Nemcima i Bugarima u Prvom svetskom ratu, a posebno zajedničke borbe za oslobođenje Srbije u Drugom svetskom ratu, samo nas još više vežu i pokazuju svu bliskost naših naroda. Srbi su mnogo puta u svojoj istoriji bili prinuđeni da brane ili osvajaju svoju slobodu. Dešavalo se tada nekoliko ratova i Srbija je bukvalno išla iz rata u rat, suočena sa velikim gubicima i finansijskim problemima. Ipak, pobedila je u Srpsko – turskom ratu, oba balkanska rata, Prvom i Drugom svetskom ratu. U ovim srpskim borbama Srbija je imala i odane saveznike među kojima je uvek bila i Rusija. Ono što je uradila Rusija tokom istorije nedvosmisleno pokazuje koliko pravoslavni slovenski ruski narod poštuje i ceni Srbe. U ovom kraju streljano je oko 3.000 simpatizera NOP-a i zarobljenih partizana. Svi oni koji leže ovde, kao i 441 ruski vojnik, i svi oni koji su zajednički poginuli na drugim stratištima, zaslužuju da im danas, ali i ubuduće odamo počast i kažemo hvala za ovu slobodu koju živimo. Danas Srbija ide napred uzdignute glave vodeći nove bitke sa pandemijom, ekonomskim problemima, belom kugom, ali pre svega borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta. Pomoć koju nam pružaju bratski beloruski i ruski narodi u tom smislu za nas je neprocenjiv. Čuvajući uspomenu na žrtve i stradanja, kako na ovom mestu, tako i na drugim poprištima, srpski i ruski narod sa posebnim pijetetom se sećaju tragično stradalih.

Nakon polaganja venaca u Požarevačkom Centru za kulturu održana je Svečana akademija na kojoj je pored već pomenutih prisustvovao i savetinik predsednika Republike Srbije Milorad Veljović. Na akademiji su uručene nagrade i povelje o nagradi najzaslužnijim pojedincima: Draganu Vučićeviću, predsedniku Višeg suda u Požarevcu, Živku Goševu, kulturnom radniku iz Požarevca, i Periši Stanojeviću, profesoru klarineta u penziji iz Požarevca. Povelja grada Požarevca uručena je Osnovnoj školi „Desanka Maksimović“ u Požarevcu. Osnovnoj školi „Desanka Maksimović“ u Požarevcu dodeljena je povelja za odbojkašku sekciju škole iz koje je nastala školska muška odbojkaška ekipa, koja je ostvarila izuzetan rezultat, drugo mesto na međunarodnom takmičenju „Školarijada“.

Stefan Popović, kapiten tima koji je osvojio ovaj izuzetan rezultat, zahvalio se u ime škole gradu na nagradi i obezbeđivanju opreme za takmičenje. Kako je istakao, njegov tim nije igrao samo za školu i grad, već i za čitavu Srbiju.

Na akademiji se obratio predsednik Skupštine grada Požarevca Predrag Mijatović koji je pozdravio prisutne u svoje ime ali i u ime gradonačelnika Saše Pavlovića. On je ovom prilikom istakao:

Predsednik Skupštine grada Požarevca – Predrag Mijatović

“Ovaj datum u kalendaru našeg grada poslednjih 7 decenija postao je sinonim slobode i ljubavi prema otadžbini i svom narodu. To je ujedno i sećanje na najvredniji poklon koji smo dobili od naših predaka, poklon koji je preduslov svega što imamo danas a što često previše olako shvatamo. Zaboravljamo da se sloboda ne podrazumeva, jer se teško stiče i često lako gubi. Zaboravljamo, jer su mnogi od nas ceo svoj život proveli u njoj, ali ima naših starijih sunarodnika i sugrađana koji još uvek pamte kako je to kada tuđin zgazi na vaše parče zemlje. Slušajući te priče, možemo donekle u svojim glavama stvoriti utisak kako je to kada vam stranac upravlja državom i životom, ali to u potpunosti znaju samo oni koji su to i doživeli. Upravo tada, jedina misao i želja svakog porobljenog, …i mladog i starog, i onog u selu i onog u gradu jeste – kada će doći sloboda. Tada je jasno da slobodu nije dovoljno želeti da bi vam se desila, već se za nju morate boriti. Onima koji su u Prvom i Drugom svetskom ratu bili kadri da to učine, klanjamo se na današnji dan, želeći da ih budemo dostojni. Oni su dali ono najvrednije što imaju, a tu ne mislim samo na njihove živote. Žrtvujući svoje živote, žrtvovali su i opstanak svojih porodica, koje su njihovim odlaskom često bile osuđene na glad i nemaštinu u posleratnim godinama. To su činili svesno, nadajući se da će muku njihovih kćeri i sinova zameniti blagostanje njihovih praunuka i čukununuka. Priče onih koji su preživeli ratne strahote i strahote života pod okupacijom obavezale su sve nas, njihove potomke da cenimo ono što smo od njih dobili na poklon. Ceneći ga, danas slavimo oslobodioce iz svog, ali i iz redova drugih naroda koji su tada, rešeni da pobede zlo, marširali do tadašnjeg izvora fašizma, u samom srcu Еvrope. Mnogi od njih nisu dočekali da vide kako se postavlja zastava na zgradu Rajhstaga ili da svojim ušima čuju da je upravo potpisan Versajski mir, događaje koji su okončali velika svetska stradanja. Mnogi od njih dali su svoje živote na tom putu, a neki i u našoj Srbiji. NJima smo poštovanje ukazali danas kod spomen Kosturnice palim crvenoarmejcima na Čačalici, ali prolazeći svakodnevno pored tog i svih ostalih spomenika palim borcima, sećamo se njihove žrtve svakoga dana. Mnogi iz redova zavojevača nisu gazili tuđu zemlju iz sopstvenih ideala, već su bili prinuđeni na to, silom obučeni u uniforme, sa oružjem koga nisu želeli. To je razlog što nikada ne smemo zaboraviti da je uzvišeno oprostiti onima čiji su dedovi gazili zemljom vaših dedova, ali ponovo naglašavam da je naša obaveza da žrtvu onih koji su ginuli za vašu slobodu večno pamtimo. Polaganjem venaca i odavanjem pošte na spomeniku Srpskom vojniku u gradu, spomen kosturnici crvenoarmejcima i spomeniku Srpskim vojnicima i rodoljubima na Čačalici danas smo se delom odužili a delom i zadužili. Odužili smo jedan deo večnog duga da naše oslobodioce pamtimo za navek, a u isto vreme smo i zadužili naša buduća pokolenja da to isto čine. Tokom tog vremena, naša dužnost prema državi u miru, koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, jeste da se za našu zemlju borimo, činimo je ekonomski jakom i poštovanom u svetu. Za sve to vreme, mi ovde u Požarevcu, svakog 15. oktobra sećaćemo se onih koji su nam na taj dan doneli slobodu u Prvom i Drugom svetskom ratu.

15 oktobar, 2021