Полагањем венаца крај Споменика српском војнику у Косовској улици, на Спомен костурницу војницима Црвене армије и на Споменик стрељаним родољубима у Другом светском рату на Чачалици обележен је Дан ослобођења града Пожаревца у Првом и Другом светском рату.

Венце на спомен обележја су положили представници Града Пожаревца, амбасаде Руске Федерације, амбасадор Белорусије Валериј Бриљов, испред Владе Републике Србије државни секретар у министратву рада, запопшљавања, борачких и социјалних питања Миодраг Капор, војске и полиције, Браничевског управног округа, Градске општине Костолац, СУБНОР-а, Удружења потомака ратника 1912-1920, Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. и политичке странке.

Миодраг Капор, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања

У оквиру српско – руских комеморативних свечаности, поводом 15. октобра, Дана ослобођења Пожаревца на Чачалици се обратио код споменика Стрељаним родољубима Миодраг Капор, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања. Он је том приликом истакао да је учешће руских војника и јединица у борбама и заједничке победе над Немцима и Бугарима у Првом светском рату, а посебно заједничке борбе за ослобођење Србије у Другом светском рату, само нас још више вежу и показују сву блискост наших народа. Срби су много пута у својој историји били принуђени да бране или освајају своју слободу. Дешавало се тада неколико ратова и Србија је буквално ишла из рата у рат, суочена са великим губицима и финансијским проблемима. Ипак, победила је у Српско – турском рату, оба балканска рата, Првом и Другом светском рату. У овим српским борбама Србија је имала и одане савезнике међу којима је увек била и Русија. Оно што је урадила Русија током историје недвосмислено показује колико православни словенски руски народ поштује и цени Србе. У овом крају стрељано је око 3.000 симпатизера НОП-а и заробљених партизана. Сви они који леже овде, као и 441 руски војник, и сви они који су заједнички погинули на другим стратиштима, заслужују да им данас, али и убудуће одамо почаст и кажемо хвала за ову слободу коју живимо. Данас Србија иде напред уздигнуте главе водећи нове битке са пандемијом, економским проблемима, белом кугом, али пре свега борбу за очување територијалног интегритета и државног суверенитета. Помоћ коју нам пружају братски белоруски и руски народи у том смислу за нас је непроцењив. Чувајући успомену на жртве и страдања, како на овом месту, тако и на другим поприштима, српски и руски народ са посебним пијететом се сећају трагично страдалих.

Након полагања венаца у Пожаревачком Центру за културу одржана је Свечана академија на којој је поред већ поменутих присуствовао и саветиник председника Републике Србије Милорад Вељовић. На академији су уручене награде и повеље о награди најзаслужнијим појединцима: Драгану Вучићевићу, председнику Вишег суда у Пожаревцу, Живку Гошеву, културном раднику из Пожаревца, и Периши Станојевићу, професору кларинета у пензији из Пожаревца. Повеља града Пожаревца уручена је Основној школи „Десанка Максимовић“ у Пожаревцу. Основној школи „Десанка Максимовић“ у Пожаревцу додељена је повеља за одбојкашку секцију школе из које је настала школска мушка одбојкашка екипа, која је остварила изузетан резултат, друго место на међународном такмичењу „Школаријада“.

Стефан Поповић, капитен тима који је освојио овај изузетан резултат, захвалио се у име школе граду на награди и обезбеђивању опреме за такмичење. Како је истакао, његов тим није играо само за школу и град, већ и за читаву Србију.

На академији се обратио председник Скупштине града Пожаревца Предраг Мијатовић који је поздравио присутне у своје име али и у име градоначелника Саше Павловића. Он је овом приликом истакао:

Председник Скупштине града Пожаревца – Предраг Мијатовић

“Овај датум у календару нашег града последњих 7 деценија постао је синоним слободе и љубави према отаџбини и свом народу. То је уједно и сећање на највреднији поклон који смо добили од наших предака, поклон који је предуслов свега што имамо данас а што често превише олако схватамо. Заборављамо да се слобода не подразумева, јер се тешко стиче и често лако губи. Заборављамо, јер су многи од нас цео свој живот провели у њој, али има наших старијих сународника и суграђана који још увек памте како је то када туђин згази на ваше парче земље. Слушајући те приче, можемо донекле у својим главама створити утисак како је то када вам странац управља државом и животом, али то у потпуности знају само они који су то и доживели. Управо тада, једина мисао и жеља сваког поробљеног, …и младог и старог, и оног у селу и оног у граду јесте – када ће доћи слобода. Тада је јасно да слободу није довољно желети да би вам се десила, већ се за њу морате борити. Онима који су у Првом и Другом светском рату били кадри да то учине, клањамо се на данашњи дан, желећи да их будемо достојни. Они су дали оно највредније што имају, а ту не мислим само на њихове животе. Жртвујући своје животе, жртвовали су и опстанак својих породица, које су њиховим одласком често биле осуђене на глад и немаштину у послератним годинама. То су чинили свесно, надајући се да ће муку њихових кћери и синова заменити благостање њихових праунука и чукунунука. Приче оних који су преживели ратне страхоте и страхоте живота под окупацијом обавезале су све нас, њихове потомке да ценимо оно што смо од њих добили на поклон. Ценећи га, данас славимо ослободиоце из свог, али и из редова других народа који су тада, решени да победе зло, марширали до тадашњег извора фашизма, у самом срцу Европе. Многи од њих нису дочекали да виде како се поставља застава на зграду Рајхстага или да својим ушима чују да је управо потписан Версајски мир, догађаје који су окончали велика светска страдања. Многи од њих дали су своје животе на том путу, а неки и у нашој Србији. Њима смо поштовање указали данас код спомен Костурнице палим црвеноармејцима на Чачалици, али пролазећи свакодневно поред тог и свих осталих споменика палим борцима, сећамо се њихове жртве свакога дана. Многи из редова завојевача нису газили туђу земљу из сопствених идеала, већ су били принуђени на то, силом обучени у униформе, са оружјем кога нису желели. То је разлог што никада не смемо заборавити да је узвишено опростити онима чији су дедови газили земљом ваших дедова, али поново наглашавам да је наша обавеза да жртву оних који су гинули за вашу слободу вечно памтимо. Полагањем венаца и одавањем поште на споменику Српском војнику у граду, спомен костурници црвеноармејцима и споменику Српским војницима и родољубима на Чачалици данас смо се делом одужили а делом и задужили. Одужили смо један део вечног дуга да наше ослободиоце памтимо за навек, а у исто време смо и задужили наша будућа поколења да то исто чине. Током тог времена, наша дужност према држави у миру, коју води председник Александар Вучић, јесте да се за нашу земљу боримо, чинимо је економски јаком и поштованом у свету. За све то време, ми овде у Пожаревцу, сваког 15. октобра сећаћемо се оних који су нам на тај дан донели слободу у Првом и Другом светском рату.

15 октобар, 2021